Otkrivamo tajne najdugovečnijeg i najsrećnijeg naroda na svetu
IZVOR: Republika - 19.12.2019 | 07:48
Hunza narod živi u nepristupačnoj oblasti na Himalajima. Sjedinjeni sa prirodom oni poznaju tajne dugog života. Njihov prosečan životni vek iznosi 90 godina, a često pojedinci dožive i 145 godina starosti.
Foto: pixabay.com
U okviru ovog malenog, miroljubivog društva, od svega 30.000 ljudi koji žive u nepristupačnim dolinima na oko 3000 metara nadmorske visine, možete naći žene koje rađaju u svojim 60-im i muškarace koji izgledaju kao da su u 40-im a zapravo su duplo stariji. Rečeno je, da pored starenja — sa čime se nose više nego dostojanstveno — oni su najsrećniji ljudi na svetu.
Ovo je važna razlika Hunza ljudi, njihovo zdravlje nije definisano samo nedostatkom bolesti, već pre svega zbog njihovog celokupnog kvaliteta života, i direktnog iskustva radosti.
Hunza i naš način života
Hunzi žive skoro dva puta duže od prosečnog Amerikanca — bez uzimanja farmaceutskih lekova, bez vožnje skupih automobila, i bez brze hrane na svakom uglu predgrađa. Oni nemaju predgrađa. Samo planinsku dolinu, koja je čista, i nije kontaminirana modernim industrijskim hemikalijama, GMO hranom, ili zagađenom vodom.
Njihov vrlo zanimljiv način života čini da se zapitamo za sve ono što smatramo "svetim" na našem podneblju. Čak se i Hunza čovek sa 100 godina (dok je na zapadu prosečan životni vek samo 70) ne smatra starom osobom.
Tajne Hunza života nisu skrivene, one ukazju na to da čovek ukoliko živi sjedinjen sa prirodom, može doživeti duboku starost.
Koristite Hranu kao lek i jedu umereno
Hunza klima je oštra, zbog svog geografskog položaja, tako da ljudi skromno jedu tamo. Tipično, jedu malo mesa i jedu samo dva manja obroka dnevno. Oni svoj prvi obrok ne jedu pre podneva, iako se često angažuju i započinju fizički rad od 5:30h ujutru. Doručak, uglavnom vegetarijanski sa celim zrnevljem, održava njihov digestivni sistem zdravim.
Komparativno, zbog svih dodatih rafinisanih ugljenih hidrata i šećera, zapadnjaci često konzumiraju mnogo više kalorija u svakom obroku nego što je to zaista potrebno – da ne pominjemo one koji ne dobijaju nikakvu ćelijsku regeneraciju od dobre ishrane.
Za razliku od većine zapadnjaka, Hunzi jedu pre svega radi uspostavljanja i održavanja zdravlja, a ne zbog zadovoljstva.
Foto: youtube.com/Kristen & Siya
Kvalitet drevne hrane, vode, zemljišta i vazduha
Hunza hrana je potpuno prirodna, ne sadrži hemijske dodatke. Hrana u industrijskim društvima je puna pesticida, herbicida, fungicida, genetski modifikovanih organizama, obrađenih hemikalija, šećera, veštačkih šećera i aroma.
Hunzi obrađuju voće tako što ga ostave da se suši na suncu. Oni proizvode mleko i sir, ali bez hemikalija ili hormona. To je protiv Hunza zakona kao što je i protivzakonito da praše svoje bašte pesticidima.
Ovaj narod živi život u skladu sa prirodom. Potpuno organski i koristi prirodnu hranu koja je puna dragocenih enzima, vitamina i minerala. Z
Jedu manje mesa
Iako Hunzi ipak jedu meso jednom nedeljno, pre svega piletinu ili ribu, to nije ni izbliza onome što pristiže sa fabričkih farmi na Zapadu. Umesto toga, oni se fokusiraju na organsko voće, povrće, i žitarice — kao što su ječam, proso, heljda, i većina onoga što jedu je sirovo i sveže — tako da to i dalje ima životnu energiju.
Foto: pixabay.com
Poznati lek protiv raka
Hunza ljudi imaju poseban apetit prema semenkama od kajsija. Jedan od najvećih ubica na Zapadu je rak, ali se često primenjuje konzumiranje semenki kajsija kao efikasan način protiv njegovog suzbijanja. Ove semenke sadrže laetril, ili vitamin B 17 koji je poznat po tome što ubija ćelije raka. Možda je to razlog što je rak praktično nepoznat selu Hunza.
Vode brigu o crevima
Hunza ljudi takođe tipično konzumiraju jogurt, koji obnavlja crevnu floru. Još jedna zemlja koja konzumira mnogo jogurta je Bugarska.
Foto: pixabay.com
Vežbaju svakodnevno na otvorenom
Hunzi provode većinu svog vremena u prirodi — na otvorenom, na svežem vazduhu. Postoje desetine naučnih studija koje ukazuju na prednosti ove prakse za zdravlje i jačanje raspoloženja, ali obično hodaju i do 20 kilometara svakog dana, osim što obavljaju i druge fizičke poslove. Naravno, mi idemo u teretanu, ali ništa ne može da se poredi sa svakodnevnim planinarenjem po neravnom terenu satima u netaknutom, prirodnom ambijentu.
Jedu neprerađen hleb koji sadrži sve potrebne sastojke
Hunzi takođe konzumiraju puno oraha i semenki, ali je njihov omiljeni dodatak svakom obroku „chapati” hleb koji se pravi od pšenice, prosa, heljde ili ječmenog brašna, integralnog neobrađenog brašna. Kod većine obrađenog brašna na zapadu, posebno kod brašna pšenice, klica obično bude uklonjena.
Foto: pixabay.com
Meditacija i česte pauze
Radimo uglavnom u stresnim okruženjima, velikim brzinama, te retko odvajamo trenutak da se fokusiramo na naš dah, ili makar samo da osetimo zahvalnost prema životu. Hunzi praktikuju meditaciju i veruju svojim instinktima, znaju kada je vreme za odmor. Oni provode dosta svog vremena u samoći, komunicirajući sa svojom dušom, što doprinosi njihovoj sreći.
Iako nismo u prilici da tek tako skoknemo do Hunza kraljevstva još sutra, svakako da planiranje i usvajanje ovih saveta može umnogome doprineti zdravijem životu.