Evo šta su ljudi pre 20 godina verovali da će se dogoditi do 2020!
IZVOR: Republika - 27.12.2019 | 04:07
Pre više decenija, akademici, futuristi i vladine agencije izneli su svoja očekivanja šta će se dogoditi do 2020. godine. Koliko dugo ćemo živeti, hoćemo li osvojiti univerzum... ili bar skoknuti do prvih svemirskih "komšija", da li će nas vlade i kompanije pratiti na svakom koraku, hoćemo li raditi do smrti ili će da kapne i malo penzijice? To su samo neka od pitanja na koja su davani odgovori, tačnije - davana su predviđanja, i to sa više ili manje uspeha.
Foto: Photo by Lucrezia Carnelos on Unsplash
Evo šta se dogodilo, šta nije, a šta je potpuna ludost:
1. Očekivani životni vek će premašiti 100 godina |
Futurista Rej Kurzvejl, u svojoj knjizi "Doba duhovnih mašina" (The Age of Spiritual Machines), predvideo je 1999. godine da će ljudski životni vek prerasti 100 godina do 2019.
NIJE SE DESILO: Nasuprot predviđanjima futuriste, prosečan životni vek globalnog stanovništva u 2019. godini bio je 72,6, navode Ujedinjene nacije. Taj prosek je nešto viši u Sjedinjenim Američkim Državama i iznosio je 78,6 u 2017. godini, kako se navodi u izveštaju časopisa "The Journal of the American Medical Association".
2. Računari će biti nevidljivi |
Kurzvejl je imao nekoliko predviđanja za 2019. godinu koja su se odnosila na nevidljive računare.
Foto: Photo by Justin Peralta on Unsplash
TAČNO JE: Računari su svuda ugrađeni u današnje vreme. Imamo pametne domove, pametne stolove, pametne stolice i još mnogo toga. Iako možda ne projektujemo slike direktno u svoje mrežnice, Guglove naočari (Google Glass) su prilično blizu.
3. Knjige će "umreti" |
"Papirne knjige i dokumenta se retko koriste ili im se retko pristupa. Većina papirnih dokumenata iz 20. veka su skenirani i pristupa im se putem bežične mreže" - predviđao je Kurzvejl.
Foto: pixabay.com
POGREŠNO: Iako se neto prihod američke izdavačke industrije smanjuje od 2014., industrija je ipak i dalje uspešna i prodala je 675 miliona štampanih knjiga u 2018. godini, uloživši gotovo 26 milijardi dolara, navodi se u godišnjem izveštaju Udruženja američkih izdavača.
4. Svaki korak će biti praćen |
Kurzvejl je dalje predvideo da će privatnost biti veliko političko i društveno pitanje i da će svaki potez svakog pojedinca biti negde u bazi podataka.
Foto: pixabay.com
VEĆINA TVRDI DA JE TAČNO: Vaš televizor vas posmatra! Vaš pametni telefon vas prati! Vaš internet pretraživač prati svaki vaš digitalni trag! U doba kada neke populacije širom sveta žive pod nadzorom 24/7 visokotehnološkog sistema, većina odraslih u SAD sada kaže da ne smatra da je moguće proći kroz svakodnevni život bez podataka koje o njima koje prikupljaju kompanije ili vlada, navodi se u saopštenju novog istraživanja odraslih iz SAD od strane istraživačkog centra Pev.
Više od 80% ispitanika reklo je da potencijalni rizici sa kojima se suočavaju zbog prikupljanja podataka od kompanije nadmašuju koristi.
5. Svetska populacija će dostići 8 milijardi |
Institut za međunarodnu politiku prehrambene industrije predviđao je 1994. godine da će se svetska populacija povećati za 2,5 milijardi, da bi dostigla 8 milijardi do 2020. godine. Indija, Pakistan, Bangladeš i Afrika dodali bi još 1,5 milijardi ljudi, predviđao je Institut.
Foto: Tanjug/AP
BLIZU: Svetska populacija iznosi 7,7 milijardi, prema izveštaju Ujedinjenih nacija iz ovog juna. Po izveštaju se očekuje da će broj stanovnika u narednih 30 godina porasti za još dve milijarde. Oko 2027. godine, predviđa se da će Indija prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlju na svetu, navodi se u pomenutom dokumentu UN-a.
6. Imaćemo automobile koji voze samostalno |
"Sa automobilima se eksperimentiše krajem devedesetih, a primena na magistralnim auto putevima izvodljiva je tokom prve decenije dvadeset prvog veka" - napisao je Kurzvejl.
Foto: Image by Tayeb MEZAHDIA from Pixabay
DELIMIČNO TAČNO: Desetine kompanija - uključujući "Teslu", "Gugl spinof Vajmo" i divove iz kvazi-taksi industrije "Uber" i "Lift" - još uvek testiraju vozila na samovožnju na odabranim lokacijama, kao što su Boston, Las Vegas, Feniks i Kolumbus (u Ohaju). Međutim, još uvek nije raširena upotreba zaista autonomnog vozila. Stručnjaci kažu da će možda proći i decenije pre nego što ugledamo automobil koji može davozi gde god poželi.
Vlasnici "Tesle" već mogu "da pozovu" svoje automobile, koji mogu da se voze od parking mesta do ivičnjaka, gde vlasnik stoji.
Šta je sa letećim automobilima? "Porše" i "Boing" udružuju se u stvaranju "vrhunskih vozila za urbanu mobilnost u vazduhu", a "Uber" planira da pokrene leteću taksi službu 2023. godine.
7. Biće normalno da se ide u penziju sa 70 godina |
U svojoj knjizi "Svet u 2020." (The World in 2020) iz 1994. godine, britanski komentator i urednik Hamiš Mekrej predvideo je da će starosna granica za penzionisanje dostići 67 do 70 godina.
- Glavni motiv za to u Evropi su troškovi za državu. Vlade smatraju da ako se godine za penzionisanje ne povećaju, teret isplate penzija biće toliko visok da radni ljudi neće biti spremni da plate nivoe poreza neophodne za njihovo finansiranje - napisao je Mekrej.
Foto: Photo by Marisa Howenstine on Unsplash
NE: U SAD-u je prosečna starost penzionisanja u 2016. bila 65 godina za muškarce i 63 za žene, pokazao je Centar za istraživanje penzionera. Ovaj broj je relativno stagnirao za muškarce tokom poslednjih nekoliko decenija, ali se povećao za žene. Za puna davanja za socijalno osiguranje, međutim, starost se polako povećava i zavisi od godine u kojoj ste rođeni.
Neke evropske zemlje postavljaju 67 godina za doba penzionisanja, najranije kada građani mogu početi da povlače penzije, a nekoliko njih planira da poveća starosnu granicu u narednih nekoliko godina, pokazao je finski Centar za penzije. Za mnoge u Evropi ta je tema predmet žestokih rasprava.
8. Srčane bolesti i depresija će biti vodeće svetske bolesti |
Harvard škola za javno zdravlje i Svetska zdravstvena organizacija su 1996. godine predvideli su da će do 2020. godine dve najveće svetske bolesti biti ishemijska (koronarna) bolest srca i unipolarna glavna (klinička) depresija. U to vreme vodeći uzroci su bile infekcije donjih disajnih puteva (poput pnuemonije) i dijareje.
Foto: pixabay.com
BLIZU: U 2017. godini, poslednjoj godini objavljivanja skupa podataka, koronarna bolest srca bila je drugi vodeći uzrok globalnog tereta bolesti, a ne depresija.
Pet vodećih uzroka bili su neonatalni poremećaji, ishemijska bolest srca, moždani udar, infekcije donjih disajnih puteva i hronična opstruktivna plućna bolest.
9. Globalno zagrevanje |
Davne 1995. godine Izveštaj Međuvladinog odbora za klimatske promene (osnovan 1988. na zahtev Ujedinjenih nacija, Svetske meteorološke organizacije i Programa za okolinu UN-a), predviđao je da prosečna temperatura na globalnoj površini može da se poveća za oko 3,6 stepeni Farenhajta (2 stepena Celzijusa) do 2100. godine (ili bilo gde između povećanja od 1 stepena Celzijusa do 3,5 stepeni Celzijusa, zavisno od globalne emisije štetnih gasova). Izveštaj je takođe predvideo da bi nivo mora mogao da se poveća za oko 20 centimetara do iste godine.
Foto: pixabay.com
POLAKO, ALI SIGURNO: Ostalo je još 80 godina do isteka "roka", ali obe prognoze izgledaju kao moguće. Globalna prosečna temperatura porasla je za više od 1 stepen Farenhajta (oko 0,6 stepeni Celzijusa) od sredine 90-ih, a od 1992. godine globalni nivo mora porastao je više od 7,6 centimetara, prenosi NOAA.
10. Ljudi će zakoračiti na Mars |
Izveštaj Nacionalnog saveta za svemirske studije iz 1996. godine rekao je da će NASA pokrenuti "moguće istraživačke misije na Mesec i Mars u narednih četvrt veka", predviđajući da će ljudi sleteti na Mars do 2018. godine. Futuristi, inovatori i preduzimači, Piter Švarc i Piter Lejden predviđaju sličan scenario: "2020. godine ljudi stižu na Mars... Četiri astronauta dodiruju tlo i prenose svoje slike nazad za 11 milijardi ljudi. Ekspedicija je zajednički napor koji podržavaju gotovo sve nacije na planeti, vrhunac decenije i zajednički cilj."
Foto: Photo by Justin Peralta on Unsplash
NE SASVIM, ALI SMO NA PUTU: Iako još nismo nogom stali na tlo Marsa, uspeli smo da prizemljimo 8 bespilotnih svemirskih letelica na površinu Crvene planete... Može se reći - prvi korak ka osvajanju još jednog "kamena" u Sunčevom sistemu.