Evo šta se dešava sa vašim organizmom ukoliko idete kasno na spavanje: Hormonski poremećaji i otrovi mogu da uniše telo

Foto: pixabay.com

Odlazak kasno u krevet može da nanese veliku štetu telu

Odlazak u krevet u 23 sata, ponoć ili u 1 ujutro, vrlo je štetan za ljudsko zdravlje i direktan je uzrok mnogih bolesti, naročito bolesti srca, pa čak i pojave kancera. 

Priroda deluje i kreće se po preciznim ritmičkim krugovima, koji se nalaze pod uticajem rotacije planete zemlje, sunca i meseca. Svakog dana sunce se rađa i zalazi, godišnja doba se menjaju, menjaju se i mesečevi ciklusi, sve ovo se odvija po ustaljenom ritmu koji je uspostavila priroda. Funkcije spavanja i budnosti su takođe deo tog ritma. U prirodi, životinje i biljke bude se i spavaju u skladu sa tim ritmom. Ljudi takođe imaju prirodan ritam prema kome bi trebalo da se upravljaju.

BIORITAM SPAVANJA 21.00 – 22.00 – Telo eliminiše toksične materije iz imunološkog sistema (limfni čvorovi). Najbolje je čvrsto zaspati između 21.00h i 22.00h da bi telo pravilno izvršilo ove vitalne funkcije. 22.00 – 01.00 – Jetra izbacuje otrove i regenirše se. 00.00 – 04.00 – Koštana srž stvara krv. 00.01 – 03.00 – Žuč eliminiše toksine i regeneriše se. 03.00 – 05.00 – Pluća izbacuje otrove i obnavljaju se. 05.00 – 07.00 – Debelo crevo eliminiše toksine i obnavlja se. To je takođe najbolje vreme za odlazak u toalet. 07.00 – 09.00 – Vitamini, minerali, hranjive materije se upijaju kroz sistem za varenje. Definitivno bi trebali pojesti doručak u to vreme. Svetski naučnici su zaključili da bi svako trebao otići u krevet rano (čvrsto zaspati do 22.00h) da bi postigao kvalitetno spavanje i iskoristio vitamine i minerale koji se unose preko hrane.

Kada je telo izvan ravnoteže i ne funkcioniše u skladu sa bioritmom, u organizmu započinju procesi koji narušavaju zdravlje. To je zato što hormoni, hemijska jedinjenja i neurotransmiteri, koji određuju nivoe energije, vitalnosti i kako se osećamo, nisu sinhronizovani sa ritmom prirode. 

Sa modernim načinom života, gde se veliki broj aktivnosti odvija tokom noći, prirodni ritam je poremećen. Ranije, pre nego što je nastupilo doba struje, televizije i interneta, naši preci su organizovali svoj život prema ritmu dan-noć. Na spavanje su odlazili do 22 sata, a ustajali oko 6 sati ujutru. Ovo je ujedno i najbolji period za odmor.

Tokom ovog vremenskog perioda  (22 h – 6 h ujutro) ljudsko telo je "programirano" da bude u stanju odmora, detoksikacije (izbacivanje suvišnih otrova) i regeneracije.

Takođe, zato što telo funkcioniše u skladu sa prirodnim ritmom, hormoni u organizmu luče se u cirkadijalnim ciklusima, onodosno, luče se u tačno određeno vreme. Tako, hormon rasta, koji je izuzetno važan za snagu mišića, osećaj energičnosti i koji daje snagu da se izborimo sa svakodnevnim obavezama, luči se tokom spavanja u periodu od 21 sat do 3 ujutro. Što ste spavali u tom periodu, toliko je vaše telo primilo ovaj važan hormon. U suprotnom, ukoliko kasnije odlazite u krevet, bićete umorni i osećati hroničan nedostatak energije.

Štitašta žlezda Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija Poremećaj funkcije hormona zbog spavanja pored kardio-vaskularnih oboljenja može izazvati i poremećaj funkcije tiroidne žlezde. koja je izuzetno osetljiva na hormonski disbalans u organizmu. Podaci pokazuju da sve veći broj ljudi pati od poremećaja funkcije štitaste žlezde, a s obzirom da savremeni način života se sve više odvija noću, možda u poremećaju spavanja može da se potraži uzrok ove pojave.

Upravo zbog disbalansa hormona, poremećeni ritam spavanja ili odlazak u krevet kasno noću, utiče na to da telo oslabi, kao i imuniteti, i bude podložno različitim bolestima.