Kradljivci podataka vrebaju iz inboksa: Pazite se "pecaroša" na internetu
IZVOR: Telegraf, Republika - 14.02.2020 | 03:30
Pojam "fišing" (eng. phishing) označava pokušaj krađe ličnih podataka posredstvom veb-sajta, imejl korespodencijom, SMS porukama, pa čak i pozivima. Ovaj pojam se može prevesti kao "pecanje", jer na taj način prevaranti nastoje da "upecaju" vaše podatke, koje mogu zloupotrebiti u različite svrhe ili ih prodavati.
Foto: pixabay.com
Više nije dovoljno ignorisati sumnjive linkove i uzdati se u pismenost ili rečitost osobe koja pokušava da iz vas izvuče željenu informaciju kao znak da nešto nije u redu. Sajber napadi i pokušaji krađe identiteta postali su veoma složeni i sofisticirani, do te mere da ne možete biti sigurni ni u čiju verodostojnost.
Poslednji trend su takozvane korporativne prevare, kada dobijate imejlove koji su navodno od vaših kolega, potpisani njihovim imenom i funkcijom koju obavljaju, ali je, u stvari, reč o lažnom predstavljanju.
Koliko god da pazimo, to neće biti dovoljno
Svetske korporacije i različite organizacije prepoznale su koliku opasnost predstavljaju informacije koje dospevaju u pogrešne ruke, pa će se sve više novca ubuduće ulagati u obuku zaposlenih da prepoznaju različite vidove onlajn prevare i izbore se sa njom. Pitanje je kakve će rezultate ovakav tip obuke pružiti.
Sajber kriminal je znatno uznapredovao i danas mu jedinu prepreku predstavlja tehnologija namenjena da osujeti bilo kakav pokušaj hakerskog napada. Dok bi za korisnike interneta bilo korisno da nauče da prepoznaju pokušaj prevare, odnosno, krađe podataka, za one veće i surovije napade jedina odbrana su programi kreirani upravo u ove svrhe.
Sve učestalije greške kojih nismo svesni, dok ne postane kasno
Istraživanja su pokazala da prevaranti uspeju da obmanu tek 3 odsto svojih potencijalnih žrtava uz pomoć uobičajenih poruka namenjenih za "pecanje" podataka, dok u daleko sofisticiranijim napadima više od 70 odsto biva uspešno prevareno. Za većinu korisnika, težak je zadatak da se prepoznaju pažljivo sročeni imejlovi koji su u stvari mamac za krađu identiteta.
Podrazumeva se da je jako važno da ispitate imejl adresu svakoga ko vam šalje poruke, naročito ako primetite da su vam reči ili ton kojim vam se ta osoba obraća - pomalo sumnjivi. Američka kompanija koja se bavi sajber bezbednošću - Baraccuda, tvrdi da svaka deseta osoba klikne na imejl koji šalju prevaranti, navodi Scientific American.
Iako ne postoji višenamenska formula za prepoznavanje pokušaja prevare, stručnjaci ističu da bi trebalo da se vodimo geslom: "Ako nešto zvuči isuviše dobro da bi bilo istinito, onda verovatno i nije!".