Zašto na Islandu nema mrava? Evo šta kažu naučnici
IZVOR: zanimljivostidana - 26.02.2020 | 07:48
Istraživač Havijer Espadaler Helabert proučava mrave celog sveta već 35 godina.
- Došao sam do zaključka da je istraživanje vredelo truda - tvrdi naučnik. Po njegovom mišljenju odgovor na ovo pitanje može da se sažme u jednoj reči: hladnoća odnosno islandska klima
- Mravi se obično roje u zemlji. A zemlja na Islandu je veoma hladna; toliko hladna da ne dozvoljava insektima da polože svoja jaja, larve, ni da ispune svoj biološki krug -uveren je Espadaler.
- U slučaju mrava, taj krug od polaganja jaja do novog života varira između mesec i godinu dana. Na severu Evrope žive mravi koji imaju sporiji biološki krug od blizu godinu dana. Zbog toga nema dovoljno vremena da se sve ispuni u takvim vremenskim uslovima.
- Mravi su hladnokrvne životinje. Iz tog razloga biološki krug im je sporiji. Čak i kada bi počeli da prave roj, nikada ne bi mogli da napreduju. Isto se dešava i na drugim mestima gde je klima ekstremna, kao što je Sibir. Većina insekata se ne provodi lepo u ovim zemljama - kaže Espadaler.
Ingvar Orn Ingvarson, koji radi u turističkom sektoru na Islandu, razjašnjava ovo.
- Istina je da u ovoj zemlji ima mrava, ali su vrlo retki i vrlo retko se vide. Od 1994. godine ponekad smo imali vrstu Lasius Niger (mrav iz porodice Formicinae) u Rejkjaviku, i na jugu i zapadu Islanda. Međutim, ti mravi ne žive u prirodi samostalno te zavise od domaćinstava u kojima su podstanari.
Uprkos tome, Havijer Espadaler kaže da na Islandu ima papagaja, kao i ostalih egzotičnih vrsta. Istorija niske temperature, koja ne dozvoljava mravima da zatvore svoj biološki krug, ne važi za unutrašnjost ljudskih domova.
- U kućama ili plastenicima možemo uzgajati bilo koju biljku ili životinju, zato što su temperature potpuno drugačije od onih u prirodi. Odnosno mrava može biti u esktremno malim količinama u to u glavnom u zapuštenijim domaćinstvima ali nikako u prirodi na Islandu - kaže istraživač.