Često se upoređujemo sa vukom: Ali koja je ustvari simbolika njegovog karaktera?

Vuk je zaista sinonim za inteligenciju, moć, vlast, hrabrost i pobedu, ali mu ni prepredenost, lukavost i opreznost nisu strane osobine. Možda je baš zato tradicija (a posebno srpska) prepuna veličanstvenih mitova o ovoj životinji?

Svakako da je jedan od najpoznatijih vukova u rimskoj istoriji bila vučica Martia, koja je svojim mlekom nahranila braću blizance Romula i Rema, osnivače Rima. Zanimljivo je dodati da se ova zaštitnički nastrojena Marsova vučica i dan danas smatra simbolom grada.

I u Nordijskoj mitologiji nailazimo na vuka koji svakog dana progoni Mesec (za to je zadužen vuk Hati), i Sunce (Hatijev brat Skoll), dok je kod Germana vuk, zajedno sa gavranovima, verni pratilac vrhovnog boga Odina.

Ipak, neosporno je da najjaču vezu između čoveka i vuka nalazimo u slovenskoj mitologiji, gde je vuk bio totemska životinja, a smatrao se gospodarom šuma, životinja i ptica. Interesantno je da se upravo vuku pripisuje titula mitskog predstavnika srpskog naroda, pa ne čudi što je ime ove životinje izuzetno rasprostranjeno na našim prostorima.

Simbolika je jasna i podrazumeva jak, nesputan karakter, potrebu za slobodom, nepokornost, nepokolebljivost, snalažljivost i superiornu inteligenciju.

Istorija nas, dakle, uči da je vuk jedna opasna ali i plemenita životinja, istovremeno i prijatelj i zver, i onaj koji nas progoni ali i onaj koji nam pruža zaštitu. Puno kontradiktornosti na jednom mestu, reklo bi se! Na prvi pogled, vukove je nemoguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim po svaku cvenu. U tom smislu, vuk zaista može delovati kao ćudljivi samotnjak.

Ali, ukoliko se malo dublje pozabavimo psihologijom, mi zapravo dobijamo simboliku nekoga ko jednostavno ima visoke standarde i ne trpi izdaju.

Drugim rečima, vuk nas podseća da smo svi mi pomalo životinje, i da nije sramota pokazati svoju animalnu stranu i najdublje emocije. Samo odabranima, naravno, jer svaki vuk se ipak najbezbednije oseća u svom čoporu!

Čak i pojava vuka u snovima najčešće označava naš odnos sa neposrednom okolinom, i ukazuje da (u zavisnosti od detalja sna) upravo tu trebamo usmeriti sve svoje aktivnosti. Da li smo previše zavisni od onih do kojih nam je stalo, ili je jednostavno došlo vreme da im pokažemo zube i da se malo osamimo?