Operacije na mozgu izvode se dok smo budni: Činjenice koje niste znali o najvažnijem organu

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Iako je najvažniji organ u telu, često nismo svesni bitnih činjenica u vezi mozga.

Uvek  je aktivan

Vaš mozak radi čak i kada spavate. Podijeljen je u režnjeve i svaki je odgovoran za određenu funkciju. Frontalni režanj vezan je za kognitivne procese, poput rezonovanja, učenja, kreativnosti, pažnje i kontrole mišića koji omogućuju kretanje i govor. Ovaj deo mozga takođe nam pomaže da budimo sećanja i da upravljamo našim osećanjima i ponašanjem.

Parijetalni režanj zadužen je za senzornu i numeričku obradu, kao i vizuelno-prostornu inteligenciju, koja je potrebna za pokret, opažanje dubine i orijentaciju. Temporalni režnjevi primaju zvučne informacije, uključujući i ljudski govor, a uključeni su i u proces memorije. Okcipitalni režanj uključen je u vizuelnu obradu i obrazovanje slike koju beležimo svojim očima.

Naučnici su u stanju skeniranjem promatrati koji delovi mozga su aktivniji zavisno od toga gde je povećan dotok krvi. Povišen nivo kiseonika se doprema u onaj deo mozga koji je u datom trenutku potreban da se izvrši neka radnja.

Neprestano prima informacije

Postoje dva kanala kojima mozak upravlja informacijama – senzorni i motorni. Često nismo svesni da naš mozak neprestano obrađuje podatke, a to se događa u delu zaduženom za obradu podsvesnih informacija. Mozak u svakom trenutku očitava položaj naših mišića i zglobova, iako mi to ne primjećujemo sve dok ne poželimo promijeniti položaj ili nam je neugodno.

Motorne informacije odnose se na svojevoljne radnje, kada, na primer, želimo podignuti nešto, i na nevoljne radnje, poput disanja ili mišića koji pokreću hranu kroz gastrointestinalni trakt.

Foto: pixabay.com

Mozak neprestano prima informacije iz spoljnog okruženja

Petina krvi ide u mozak

Moždane funkcije počivaju na dotoku kiseonika u krvi. Između 15 i 20 posto krvi odlazi u mozak, dok je srce u mirovanju, u zavisnosti od činilaca poput starosti, pola i telesne težine. Čak 14 ml krvi po otkucaju srca, se u proseku, isporučuje u mozak odraslog muškarca. Desna hemisfera mozga upravlja levom stranom tela i obrnuto. Naučna istraživanja pokazala su da moždani udar u većini slučajeva pogađa levu hemisferu mozga.

Operacija mozga je bezbolna

Verovali ili ne, pacijenti su najčešće budni tokom operacije mozga. Kada je reč o zahvatu nad delovima mozga zaduženim za govor, pokret i vid, pacijent se uspavljuje, a potom budi kako bi se ispitale moždane funkcije tokom trajanja operacije.

Iznenađujuće je da je operacija bezbolna jer sam mozak ne posjeduje receptore bola. Treba napomenuti da je bolno zarastanje kože lobanje i moždane opne. U zavisnosti od brojnih faktora, pacijentu se može dati lokalna ili totalna anestezija.

Povreda mozga može nam promeniti ličnost

Jedan od prvih primera koliko povreda mozga utiče na mentalni sklop osobe jeste slučaj Amerikanaca po imenu Fajnas Gejdž iz 19. veka. Naime, Gejdž je doživeo nesreću na poslu kada mu se metalna šipka zabila u lobanju, oštetivši mu čeoni režanj. To ga je učinilo detinjastim, neljubaznim i naprasitim te su na temelju njegovog slučaja naučnici uvideli da oštećenje ovog dela mozga izaziva vidne promene nečije ličnosti.

Takođe je poznato da ljudi koji izgube vid usled povrede okcipitalnog režnja zadržavaju funkciju takozvanog "slijepog vida", što nam govori da se ne obrađuju sve vizualne informacije u ovom delu mozga. Neke osobe tvrde da su, čak, u stanju videti svoje osećaje. Sve ovo ide u prilog visokoj povezanosti telesnih funkcija i procesa u mozgu.