Najsmrtonosnija pandemija u istoriji! Pre 100 godina Španska groznica usmrtila je 50-100 miliona ljudi

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata, a u tri talasa se širila Zemljom. Prema novijim procenama, trećina svetske populacije je bila inficirana i imala je klinički ispoljenu bolest (oko petsto miliona ljudi), a umrlo je oko pedeset miliona ljudi.

Smatra se da je pandemija španske gorznice počela da se širi u krcatim i tesnim kampovima za obuku vojnika na Zapadnom frontu. Nesanitarni uslovi, naročito u rovovima uz francusku granicu, doprineli su njenoj inkubaciji i širenju.

Rat se završio u novembru 1918. godine, a vojnici su se vratili kućama noseći sa sobom virus koji je usmrtio između 50 i 100 miliona ljudi.

Dakle, španska groznica je odnela pet puta više života nego Prvi svetski rat. Njen uzročnik bio je virus influence A (H1N1). Proučavanje španske groznice možda može doneti rezultate koji će pomoći da se izbegne pojava neke nove smrtonosne pandemije.

Žrtve španske groznice uveliko su patile. Nekoliko sati nakon osećanja prvih simptoma, javljali su se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve su pomodrile. Ponekad je plava boja postala toliko izražena da je bilo teško odrediti orginalnu boju kože pacijenta. 

Pacijenti bi imali tako snažan kašalj da su neki pokidali čak i svoje trbušne mišiće. Pena i krv su navirali iz usta i nosa. Neki su krvarili i iz ušiju, neki povraćali, a drugi nisu mogli kontrolisati svoje ponašanje, mokrenje ili defekaciju.

Španska groznica pogodila je svet tako naglo i teško da su mnoge od njenih žrtava umrle u roku od nekoliko sati od prvog simproma.

Neki su umrli dan ili dva nakon što su shvatili da su bolestni. Ozbiljnost ove groznice bila ja alarmantna.

Ljudi su širom sveta bili zabrinuti da će pogoditi i njih. Neki gradovi naredili svima da nose maske.

Pljuvanje i kašalj u javnosti je zabranjeno. Zatvorene su škole i pozorišta, a ograničena masovnija okupljanja.

Dana 15. septembra 1918. godine, dvanaestogodišnji dečak po imenu Karl Karlson, koji je živeo izvan Ostersunda u Švedskoj, napisao je kratak dnevnički zapis:

Dvojica umrlih od posledica španske groznice, sahranjeni su danas. Nekoliko pahulja u vazduhu.

Prvi talas pandemije španske groznice započeo je u proleće 1918. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života.

Dvojica umrlih od posledica španske groznice, sahranjeni su danas. Nekoliko pahulja u vazduhu.

Prvi talas pandemije španske groznice započeo je u proleće 1918. Za njim su usledila dva talasa koja su odnela najveći broj života.

Podataka o broju obolelih i umrlih u našoj zemlji tokom španske groznice ima malo, čemu su uzrok složene ratne okolnosti i stvaranje nove države upravo u vremenu kada je bolest bila prisutna. Međutim, gotovo sigurno je bolest uzela veliki danak, kao i u drugim evropskim državama.

Bolest se javila kod srpskih vojnika u aprilu na Krfu, a u julu na Solunskom frontu. Pre početka španske groznice, a od 1890. godine, smatralo se da influencu izaziva Haemophilus influenzae (Pfajferov bacil). Pfajfer je ovu bakteriju pronašao tokom pandemije influence 1889 – 1890. godine.

Tokom trajanja španske groznice javlja se sumnja u pogledu tačnosti navođenja Pfajferovog bacila kao etiološkog uzročnika influence. Petog oktobra 2005. objavljeno je da je rekonstruisan, odnosno praktično ponovno oživljen uzročnik španske groznice.

Rekonstrukciju su izveli naučnici iz Si Di Sija (Centers for Disease Control and Prevention) iz Atlante, u saradnji sa naučnicima Instituta za Patologiju američke vojske i Mount Sinai School of Medicine. Naučnici se nadaju da će detaljnim proučavanjem virusa španske groznice u potpunosti izučiti osnovu virulencije i patogenosti virusa influence.

Velika pažnja je usmerena na ova izučavanja zbog globalnog straha da bi  ptičiji grip, izazvan virusom influence A (H5N1), mogao izazvati pandemiju poput one 1918-1919. godine.

Upoređivanjem virusa španske groznice i virusa ptičijeg gripa nastoje se izvući zaključci o tome koliko je blizu ili daleko virus ptičijeg gripa od pandemične sposobnosti. Naučnici smatraju da gotovo zasigurno rekonstruisani virus španske groznice ne bi izazvao bolest takvih razmera kao 1918. godine u slučaju izlaska iz laboratorije. Razlog tome je globalni imunitet koji je stvoren kontaktom sa H1N1 virusima influence.

Mnogi koji su umrli od koronavirusa COVID-19 podlegli su jednom obliku upale pluća. Imunološki sistem je oslabio zbog borbe protiv virusa i nije uspeo da se odbrani.

Putovanje avionom bilo je u samom začetku kada je izbila epidemija španske groznice, a nekoliko mesta na planeti uspelo je da izbegne susret sa smrtonosnim gripom. Njegovo širenje svetom bilo je sporije, teklo je uglavnom železničkim saobraćajem koji su ljudi često koristili za putovanja. Neka mesta su odolevala mesecima, pa i godinama pre nego što su se susrela sa španskom groznicom.

Koronavirus najviše napada starije i ljude koji su već bolovali od nečega. Najveći broj mrtvih stariji je od 80 godina.

Španska groznica je podstakla razvoj sistema javnog zdravlja širom sveta, jer su naučnici i članovi vlada shvatili da će pandemije da se šire brže nego u prošlosti.

Lečenje pojedinaca ne bi bilo dovoljno – da bi se pobedila pandemija u urbanim sredinama, vlade bi morale da mobilišu resurse kao tokom rata, stave u karantin one koji su oboleli, odvoje one koji imaju blaže simptome od onih koji imaju jače i da ograniče kretanje ljudi kako se bolest ne bi širila.

Mere javnog zdravlja koje se danas primenjuju širom sveta kako bi se obuzdalo širenje korona virusa COVID-19 nastale su kao posledica onoga sa čim se planeta suočila tokom španske groznice.