Zašto nam je toliko teško da prestanemo da dodirujemo lice?
IZVOR: Sputnjik - 01.04.2020 | 06:26
Od svih ponašanja koja nas razlikuju od ostatka životinjskog sveta, jedno može biti prilično zabrinjavajuće za vreme epidemije neke bolesti, a to je nesvesno dodirivanje lica.
Foto: pixabay.com
Ljudi su među retkim vrstama koje su poznate po tome da dodiruju lice a da toga nisu svesne, što doprinosi širenju bolesti, poput aktualnog virusa korona, piše Bi-Bi-Si, prenosi Indeks.hr.
Studije su pokazale da smo posebno skloni dodirivanju brade i područja oko usta, nosa i očiju.
Svi dodirujemo lice fascinantnom učestalošću
Studija iz 2015. godine, koja je proučavala ponašanje australijskih studenata medicine, pokazala je da čak ni oni nisu uspeli da se odupru tom porivu.
Premda bi upravo studenti medicine trebalo da su svesniji opasnosti u odnosu na ostale, studija je pokazala da su lice dodirnuli prosečno 23 puta u roku od jednog sata, posebno usta, nos i oči.
Ljudima i nekim primatima ne uspeva da se ne dodiruju po licu, a to je, čini se, povezano s načinom na koji smo se razvijali.
Mehanizam smirivanja
- Ponekad je reč o svojevrsnom mehanizmu smirivanja - kaže Dačer Keltner, psiholog s kalifornijskog univerziteta u Berkliju.
Neka istraživanja su pokazala da kontakt kože na kožu rezultira oslobađanjem hormona oksitocina, što može doprineti smanjenju stresa i postizanju većeg spokoja.
U nekim drugim situacijama nesvesno dodirujemo lice kada koketiramo ili "da bismo oponašali zavese na pozornici, zatvarajući jedan čin društvene drame i otvarajući sledeći", kaže Keltner.
Drugi stručnjaci za bihevioralnu nauku zaključili su da je dodirivanje lica jedan od načina na koji pomažemo u kontrolisanju emocija i raspona pažnje.
Osnovno ponašanje ljudske vrste
Martin Gruvald, psiholog s nemačkoga Univerziteta u Lajpcigu, kaže da je reč o "osnovnom ponašanju naše vrste".
- Dodirivanje lica je autoregulatorni pokret koji obično ne služi za komunikaciju i često se izvodi podsvesno. Takvi pokreti igraju ključnu ulogu u svim kognitivnim i emocionalnim procesima i javljaju se kod svih ljudi - pojašnjava profesor, autor knjige iz 2017. godine pod naslovom Homo Haptikus: "Zašto ne možemo živeti bez čula dodira".
No naše oči, nos i usta su vrata za prodor svakojakih bakterija i virusa u naš organizam, što je posebno opasno u doba pandemije virusa korona, koji se s osobe na osobu prenosi kapljicama iz nosa ili usne šupljine, koje otpušta zaraženi pojedinac.