NA OVO PITANJE NIKO NEMA ODGOVOR!

Foto: pixabay.com

Niko ne zna kako su stvarno nastale planete

Ono što im je poznato je da su male zvezde okružene velikim diskovima prašine i gasa. Mnogi istraživači veruju da se taj materijal, postepeno, ili raspršuje ili spaja kako bi formirao planete i asteroide. 

A kako se to zaista događa, nije sasvim jasno. Fenomen nazvan "radikalno zanošenje" (radical drift), pri kome masa sačinjena od gasa stvara čestice koje se pomeraju ka zvezdi, zbunjuje svojom jednostavnošću mogućeg objašnjanja kako je proces nastanka mogao da se odvija. 

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Astrophysical Journal Letters, međutim baca novo svetlo na taj proces, piše Newsweek, a prenosi B92.

ZVEZDA ORIONIS

Tim naučnika, koje je predvodio Stefan Kraus sa Univerizteta u Ekseteru, proučavao je, pomoću veoma snažnih teleskopa, mladu zvezdu visoke temperature V1247 Orionis, koja je okružena opisanim prstnom gasa i prašine. 

Naučnici su jasno definisali centralni prsten materije kao i mnogo delikatnije stukture u obliku polumeseca, locirane na obodu. 

- Pretpostavljamo da je regija između prstena i polumeseca, koja se vidi kao tamna traka, nastajala kako je mlada planeta pravila svoj put kroz disk. Dok se planeta kreće po svojoj orbiti, njeni pokreti stvaraju zone visokog pritiska sa obe strane putanje, slično kao što brod stvara talase dok 'seče' kroz vodu.

FORMIRANJE PLANETA

Naučnici pretpostavljaju da bi ti regioni visokog pritiska mogli da zaštite prostor na kome bi planeta mogla da bude formirana. Oni zarobljavaju čestice prašine milionioma godina, tako da se oni sakupljaju, i vremenom, vezuju i zajedno razvijaju. 

Kraus je objasnio da bi "zarobljavanje" prašine moglo da reši glavni problem koje se javlja kod postojećih teorija o formiranju planeta, prema kojima bi čestce trebalo da budu uništene ulaskom u centralnu zvezdu i time onemogućene da narastaju u veće forme. 

- Polumesec stvara klopku za prašinu, koja se formira na spoljnoj ivici tamne trake. To otkriva zone u kojima se nalazi višak prašine unutar pstena, što bi mogli da predsatvlja drugu klopku za prašinu koja nastaje unutar pretpostvaljane orbite planete. To ujedno potvrđuje ranije kompjuterske simulacije koje su predviđale da se klopke za prašinu forimaju i sa spoljne i sa unutrašnje ivice procepa u disku - zaključuje Kraus.