Jedna od najmoćnijih tajnih službi nalazi se u Vatikanu: Jezuiti peru novac i špijuniraju pravoslavne zemlje
IZVOR: Novosti, Republika - 25.05.2020 | 19:53
Papska obaveštajna služba imala je veliko iskustvo, tradiciju sakupljanja i analiziranja informacija, kao i izvođenja tajnih, specijalnih operacija. Prema rečima najčuvenijeg lovca na naciste Simona Vizentala, obaveštajna služba Vatikana je efikasnija od izraelskog Mosada. Trenutno u svom sastavu ima 200 agenata, odlično ih je obučio bivši oficir tajnih službi Italije (Sisde) Dominiko Đani. U službu su inkorporirani kardinali, monsinjori, sveštenici i poverljivi svetovni saradnici.
Foto: pixabay.com
NJihov rad tajno koordinira red jezuita, a osnovao ga je Ignjatije Lojola u 15. veku, i u svom sastavu ima religiozni i vojni deo.
Centar informacija
U literaturi se sreću različita imena, a deo istraživača je naziva „Sodalitium pianum“, kako se zvala kada je 1566. godine osnivao veliki inkvizitor Pije V. Ova obaveštajna služba zvanično je prestala sa radom 1922. godine za vreme pape Benedikta petnaestog, dok Barbara Ćioli u časopisu „Letera 43“ navodi da je aktivna.
Obaveštajnu službu opslužuje sva rimokatolička crkvena jerarhija, uz pomoć više od 500 diplomatskih predstavništava, mnoštva biskupa, monsinjora i monaških redova. Sve te informacije se šalju kancelariji Svete kongregacije gde ih ogroman aparat analitičara proučava i klasifikuje. Tomas Morgan, autor knjige o Vatikanu, napisao je: "Dan i noć pristižu Svetom prestolu informacije, vesti iz najudaljenijih delova planete."
Foto: pixabay.com
Po okončanju Drugog svetskog rata, obaveštajna služba Vatikana je reorganizovana radi borbe protiv komunizma. Vatikanska tajna služba bila je veoma aktivna u Južnoj Americi i pravoslavnim državama, posebno u Rusiji, Ukrajini i srpskim zemljama, za vreme pape Jovana Pavla Drugog.
Takozvani humanitarci
Važan centar vatikanske obaveštajne službe su rezidencije papskih nuncija (ambasadora), internuncija i apostolskih legata. Vatikan je, navodno, oktobra 1939. godine, mesec dana posle početka Drugog svetskog rata, organizovao u državnom sekretarijatu tzv. Biro za informacije. Vodio ga je biskup koji je službovao u carskoj Rusiji, Evgenij Jevrenov, jedan od najstarijih špijuna Vatikana, navodi Barbara Ćioli. Potom je Biro organizovao niz filijala u svetu, stotine agenata je poslato da rade u njima. Izgovori su uvek bili humanitarne prirode, briga o zarobljenicima i izbeglicama, pomoć gladnima i slično.
Foto: pixabay.com
Za vreme pape Vojtile, šef vatikanske obaveštajne službe bio je kardinal iz Pjačence Luiđi Pođi, koji umro 2010. u 93. godini. Nije slučajno što je još kao mlad sveštenik bio imenovan za čuvara tajnog arhiva Vatikana. Papa ga je angažovao ga je na poboljšavanju odnosa Vatikana i zemalja članica Varšavskog pakta.
Finansijski kriminal
Vatikan nije imun ni na novčane afere. Iz kancelarije za medije Vatikana saopšteno je da je odlukom 2017. godine prvi put doneta presuda zbog pranja novca u Vatikanu. Italijanska policija je 2016. godine za preduzimača Karla Projetija odredila kućni pritvor u okviru istrage o navodnom bankrotu njegove građevinske firme koja je imala gomilu ugovora sa različitim vatikanskim kompanijama.
Vatikanska banka je decenijama optuživana da se bavi pranjem novca
Projetij je desetine miliona evra držao u Vatikanskoj banci i zamrznute su kada je pokrenuta istraga. Sveta stolica pokušava da poveća finansijsku transparentnost nakon što je Vatikanska banka decenijama bila na meti kritika zbog prikrivanja i pranja novca italijanskih mafijaša i izbegavanja plaćanja poreskih obaveza.