DA LI VREDI? Na ovih 5 stvari u Nemačkoj teško se navikava

Foto: pixabay.com

Kada sam iz Izraela preselila u Nemačku znala sam da me očekuju mnoge nove kulturne i društvene norme. Recimo, brzo sam shvatila da se Nemci liberalno odnose prema golotinji. Ili da nemaju problem izvikati se na ulici na nekog nepoznatog, ako imaju osećaj da je on nešto pogrešno učinio. I da će radije kupiti pivo u kiosku kako bi uštedeli koji cent, nego sesti u lepi kafić odmah pored.

Neke nemačke navike su mi u međuvremenu prirasle srcu, kao što je sunčanje u parku, plaćanje gotovinom ili planiranje odmora mesecima unapred. Ipak, neke stvari su mi ostale strane.

Luftiranje – opasni neprijatelj

Odnos Nemaca prema cirkulaciji vazduha je veoma složen. Ima mnogo fanatika koji vode računa o svežem vazduhu. Oni insistiraju da prozor bude otvoren i kada je napolju deset stepeni ispod nule. Ali kada se hladni vazduh počne širiti prostorijom, nastaje panika – zbog promaje. Paniku mogu izazvati dva prozora otvorena jedan nasuprot drugog. I posledice mogu biti nesagledive: ukočeni vrat, gadna prehlada ili čak upala pluća. U kojem trenutku se tačno svež vazduh pretvara u opasnu promaju - još uvek nisam shvatila. Ali predamnom je još jedna duga zima pa ću i to valjda uspeti odgonetnuti.

Foto: pixabay.com

Ograničenje brzine? Haha...

Ne morate biti dugo u Nemačkoj da biste primetili kakvu ulogu za većinu ljudi ima automobil. Zato su važne sve teme koje imaju veze s njim. Neke od njih tiču se autoputa – kao što je poznato, nemačkog izuma. U Nemačkoj na mnogim deonicama autoput nema ograničenja brzine. I svako ko to pokuša dovesti u pitanje, istog trenutka je suočen s oštrim kritikama. I zaista, 60 posto smrtonosnih nesreća se ne događa na autoputevima, već na magistralnim, na kojima je u Nemačkoj maksimalna dozvoljena brzina 100 kilometara na sat. Ipak za mene, koja dolazim iz zemlje u kojoj su saobraćajne nesreće najčešći uzrok smrti, teško je razumeti zašto je toliko važno juriti autoputem dvesta na sat. A da ne govorim o uznemiravanju vozača koji sporije voze, kada im se blica ili im se opasno približava.

Samo papir sa računa!

Nemačka je poznata po kulturi reciklaže. Istovremeno primećujem koliko je u toj zemlji važan papir. Svaki Nemac je prošle godine u proseku potrošio 241,7 kilograma papira. Time je Nemačka jedan od najvećih svetskih potrošača papira i vodeća je na listi među zemljama G-20. SAD je na drugom mestu. Očigledno da i dalje važi Goeteova izreka: To što čovek ima crno na belom može mirno doneti kući. Dakle, budite spremni pisati pisma kada želite raskinuti neki ugovor, odštampajte račune koje ste dobili putem elektronske pošte i zaboravite na PDF-dokumente. Ako želite biti sigurni, uvek sve imajte i na papiru.

Posao je posao

Nemci retko svoje kolege vide kao najbolje prijatelje, što je za mene na početku bio veliki šok. Šefovi me nikada ništa ne pitaju o mom privatnom životu. Morala sam bukvalno manipulisati razgovore da bi o meni saznali nešto više od imena i odakle dolazim. S obzirom da su moje kolege ljudi sa kojima provodim najveći deo dana, čudno mi je da sa njima ne razgovaram o svemu i svačemu. Mnogim Nemcima je međutim ta podela na privatan i poslovni život sasvim normalna. Za mene kao Izraelku je to pravi izazov. Navikla sam da sa ljudima sa kojima radim ne delim samo kancelariju nego i da sa njima idem na piće i o svemu razgovaram.

Foto: pixabay.com

Nedelja je svetinja

U Njemačkoj sedmica zapravo ima šest dana. Nedelje se doduše mogu naći na kalendaru i definitivno dolaze uvek nakon subote, ali inače se ozbiljno pitam postoje li one uopšte. Jer tog dana su sve radnje – osim kafića i restorana – zatvorene, gradski prevoz ima drugi red vožnje. Čak i u glavnom gradu Berlinu sve nekako deluje sporije. I to očigledno apsolutno nikome ne smeta. Nemojte me pogrešno shvatiti: ja sam velika pristalica jednog ili više neradnih dana u sedmici i za to sam veoma zahvalna sindikatima. Ali kao neko ko je stalno zaposlen se pitam: zar ne bi bilo dobro da neke stvari možete obaviti i nedeljom?

Bonus: Izlazak sa Nemcem

Nemački muškarac ostaje misterija mnogim ženama. Već tokom prvih dana boravka u Nemačkoj mnoge žene iz čitavog sveta, ali i Nemice, su me upozorile na tu posebnu vrstu. U njihovu odbranu moram dodati da su u međuvremenu upoznati sa glasinama i zanima ih šta mogu promeniti da više ne budu na lošem glasu. Komunikacija sa njima nije jednostavna. Način njihove komunikacije je čudan i nepredvidiv. Mreže kao što su WhatsApp i Facebook rado zaobilaze i generalno dugo traje dok konačno ne priznaju da je to što sa njima imate – veza. Ali to je kao i sa promajom: imam čitavu sezonu za otkrivanje te tajne.