Ne postoji pravilo gde će munja da udari, ali ovi postupci mogu da vam spasu život kada krene "apokalipsa" sa neba
IZVOR: Republika - 30.08.2020 | 08:30
Munje mogu predstavljati izuzetno opasnu pojavu od koje u svetu godišnje strada nekoliko hiljada ljudi. Za Srbiju ne postoje detaljni podaci o tome koliko osoba godišnje strada od ove vremenske nepogode, ali se pretpostavlja da je taj broj manji od 10.
Foto: pixabay.com
Meteorolog Nedeljko Todorović kaže da se grmljavinski oblaci - kumulonimbusi stvaraju tokom leta i to najčešće u kasnim poslepodnevnim ili večernjim satima.
- Grom predstavlja pojavu koja ima svoje svetlosne, zvučne i električne efekte, koja se obično u našem klimatskom pojasu javlja u letnjoj polovini godine. Tada se stvaraju grmljavinski oblaci kumulonimbusi. Najčešće se javljaju u popodnevnim i večernjim satima, maltene iz vedrog neba i razvijaju se vrlo brzo, u roku od 5 do 10 minuta. Mi možemo odrediti u kom regionu će ih biti, ali je nemoguće predvideti na kojoj lokaciji će se tačno formirati. Tek počnu da se stvaraju, može da im se odredi jačina i smer kretanja u narednih pola sata, sat koliki im je obično životni vek - kaže Todorović za Magazin lista Politika.
Foto: youtube.com/Happy Tv
Meteorolog dodaje i da ne postoji pravilo gde će munja da udari.
Iskustvo je pokazalo da ne postoji stroga zakonitost ge će munja da udari. Veća verovatnoća je da udara u izdvojene i usamljenje objekte, kuće, štale, osamljeno i veliko drveće, čoveka u ravnici, polju ili na vodi, na sve ono što "štrči". Ali to nije garancija, jer je ovo igra prirode - ističe Teodorović.
Zbog velike opasnosti tokom leta građani bi trebalo redovno da prate meteorološke izveštaje i prema tome odrede svoje kretanje na otvorenom.
- Čim čuju prvu grmljavinu treba da se sklone u neki čvrst obejkat. Ukoliko toga nema, onda je najbolje leći ili čučnuti u nisko šipražje. Bolje je i pokisnuti, nego se skloniti pod kakvo drvo i biti potencijalna meta. Grom zna da udari i u trafostanice, pa se taj električni naboj prenosi u stanove tako da pregorevaju instalacije i električni uređaji. Zbog toga je poželjno kada počne da grmi eletrouređaje ne samo ugasiti, već izvući kablove iz utičnice - upozorava Teodorović.
Kišobran privlači opasnostFoto: Tanjug/T. VALIČ Tokom nevremena opasno je nositi kišobran, ističu sagovornici Politike, jer se nošenjem kišobrana skraćuje put električnog pražnjenja što može osobu dovesti u životnu opasnost. |
Ne udara grom već munja
Saša Dujko, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu, kaže da je grom ono što čujemo, a munja je električno pražnjenje u vazduhu i ono što zapravo "udara". Njena brzina je 1.000 kilometara u sekundi, dok je brzina groma oko kilometar u 3 sekunde. Zbog velike opasnosti po život, Dujko savetuje da čim se čuju gromovi, osoba treba da potraži neko sklonište, a ako to nije moguće, čučne i što manjom površinom stopala dodiruje zemlju kako bi bio što bezbedniji.
- Električne munje uvek traže najkaraći put, odnosno najmanji otpor za proticanje struje, da se ostvari električno pražnjenje. Zato je uvek opasno nalaziti se u blizini visokog i izolovanog drveća, visokih stubova za prenos struje ili raznih vrsta tornjeva, jer postoji mogućnost od indirektnog udara. Potrebno je izbegavati kupanje i boravak u blizini jezera i reka, jer su slatkovodne vode opasnije od morske vode, zato što ih olikuje veća specifična otpornost - zaključuje Dujko za Politiku.