Evo šta znače OZNAKE na plastičnim flašama! Koje su boce OTROVNE, a koje nisu

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Koliko god se trudili teško ju je izbeći, plastika je postala deo naše svakodnevice. U nju pakujemo gotovo sve, pijemo i jedemo iz nje često, možda i nesvesni toga, nosimo odeću od plastičnih materijala.

Toliko je raširena da je već pomalo uzimamo zdravo za gotovo. Međutim, plastična ambalaža je daleko od zdravog. Osim ogromnih količina plastičnog otpada koji svakodnevno završava u smeću (jedna plastična flaša razgrađuje se oko 1000 godina!), plastična ambalaža može naštetiti i našem zdravlju.

Pre samo dvadesetak godina bilo je verovatno nezamislivo piti vodu iz plastičnih flaša, danas je to uobičajena navika. Iako je voda iz naših slavina sasvim pitka, često kupujemo vodu u plastičnoj ambalaži misleći da je bolja za naše zdravlje. Međutim, jeste li se ikad pitali šta znače oznake na plastičnim flašama?

Na dnu svake takve flaše nalazi se objašnjenje hemijskog sastava plastike iz koje pijete. Reč je o trouglu sa brojem u sredini – on zapravo pokazuje koliko je opasna vaša plastika.

Foto: pixabay.com

Evo male pomoći u razumevanju tih znakova:

1 – PET (PETE)

Polietilen tereftalat – flaše za vodu i sokove, deterdžente, može se reciklirati.
Ove flaše namenjene su jednokratnoj upotrebi jer postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Osim toga mogu sadržati i kancerogena jedinjenja.

2 – HDP (HDPE)

Polietilen velike gustoće – flaše za mleko, može se reciklirati.
Radi se o tzv. dobroj plastici koja je sigurna za korišćenje jer postoji veoma mala verovatnoća da će ispustiti štetne hemikalije u vodu.

3 – PVC (3V)

Polivinil hlorid – plastični podovi, tegle za cveće, kreditne kartice, tuš-zavese.
Premda ispušta dve otrovne hemikalije koje ometaju delovanje hormona u ljudskom telu, još je uvek najčešće upotrebljavana plastika za flaše.

Foto: pixabay.com

4 – LDPE

Polietilen niske gustoće – omoti za cd, plastične kese za kupovinu ili odlaganje hrane.
Ne ispušta hemikalije u vodu.

5 – PP

Polipropilen – plastični čepovi, slamke, kutije za odlaganje hrane, najčešće se ne reciklira.
Takođe spada u plastike koje ne štete našem zdravlju. Od nje se proizvode čašice za jogurt i flaše u koje se pakuju sirupi.

6 – PS

Polistiren – plastične šoljica za kafu. U vodu ispušta kancerogenu materiju stiren.
Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu ili u ambalaži brze hrane.

7 – PC (ili bez oznake)

Mešavina nekoliko vrsta plastike – najnezdravija plastika za pakovanje prehrambenih proizvoda. Izlučuje hemikaliju BPA koja se povezuje sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, šećerne bolesti i abnormalnosti enzima jetre. Na žalost, često se koristi u bočicama za dojenčad, sportskim bocama i posudama za odlaganje hrane. Kanada je već zabranila njeno korišćenje a Evropska Unija ne dopušta njenu prisutnost u dečjim flašicama.

Plastične mase koje ne ispuštaju hemikalije u vodu nose oznake:
HDP (HDPE), LDPE i PP ili brojeve 2, 4 i 5.

Kod svih ostalih oznaka radije razmislite jeste li baš toliko žedni. Voda u takvim flašama podložna je hemijskom delovanju ambalaže u kojoj se nalazi, a kod naknadnog punjenja izložena je i bakteriološkom delovanju.

Najbolje rešenje je vratiti se korišćenju dobrih starih staklenih flaša ili držite vodu u aluminijumskim flašama sa zaštitnom košuljicom koja sprečava njen neposredan dodir sa aluminijumom.