JEZIVA LEGENDA O DREKAVCIMA KRIJE TUŽNU PRIČU: Njih nisu želeli, pa se vraćaju po svoje! U ovom delu Srbije ih ima najviše

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Drekavac je biće iz mitologije južnih slovena. Verovanje je rašireno po istočnoj i zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Kosovu i Metohiji i Bosni.

Po legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrle, nekrštene dece (najčešće beba, koje su majke odbacile, kopilad), koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu zgrešili u životu.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom dečijeg plača i vučjeg zavijanja.

- Ne bih mogao da opišem kakav je to krik, u njemu se sve pomešalo, počinje kao da dete zaplače, a onda se pretvara u bolan dugi krik - tako je jedan meštanin sela u Bosni i Hercegovini opisao svoj susret sa najstrašnijim bićem u srpskoj mitologiji.

Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir. Moderna verzija drekavca liči na mešavinu psa, mačke i lisice, a bilo je i verzija čovečijeg oblika.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija POČECI PRIČE O DREKAVCU Počeci priče o "drekavcu" sežu u našu daleku prošlost i pripadaju mitologiji južnih Slovena. Prema vizantijskom istoričaru Prokopiju, Sloveni su poštovali jednog boga, gospodara svega, koji je stvorio grom i munje - Peruna (u mnogim slavenskim jezicima Perun i danas znači "grom"). Istovremeno, Prokopije spominje i verovanja u razne demone i nimfe (vile). Jedan od tih demona je i drekavac – manifestacija umrlog, nekrštenog deteta, koje ne može da nađe mir.

Prema narodnim verovanjima, drekavac se javlja uglavnom noću, u rano proleće. Nije dokazano da se plaši pasa. Najviše je viđan u Istočnoj srbiji, u skorije vreme u okolini Zaječara, a viđen je i u okolini Zlatibora.