Vozači, obavezno pročitajte: Da li je bolje pumpanje guma azotom ili vazduhom?!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Gume različitih vrsta automobila već više od 100 godina se pune vazduhom, a on se, kao što je poznato, sastoji od 78 odsto azota i 21 odsto kiseonika, dok ostatak čine vodena isparenja, ugljen-dioksid i male koncentracije plemenitih gasova kao što su neon i argon.

Nepropisno napumpane gume se nejednako i mnogo brže troše, i loše utiču na potrošnju goriva. "Čist" azot mnogo bolje utiče na održavanja jednakog pritiska u gumama, što automobilu omogućava da bude efikasniji u vožnji.

Kod svih guma pritisak vremenom slabi pošto se gasovi u njoj šire i izlaze kroz gumu. To je normalna pojava koja se u slučaju azota odvija 40 odsto sporije nego što je to slučaj sa "običnim" vazduhom, što za rezultat ima mnogo stabilniji pritsak u gumi tokom dužeg perioda vremena.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kiseonik iz vazduha reaguje sa gumom kada izlazi iz nje, što dovodi od termo-oksidacionih procesa koji vremenom upropašćuju gumu. To su shvatili i vozači auto trka, čije se gume pune azotom manje trpe štetu usled promena temperature, navodi Popular Mechanics.

Najgora stvar za gumu je da se voda nađe u unutrašnjosti točka, bilo kao isparenje ili kao tečnost, voda dodatno utiče na promene pritiska u gumi sa promenom spoljnih temperatura, a potpomaže i koroziju felni.

S druge strane, voda predstavlja mnogo manji problem kada su gume napunjene azotom. Sam postupak punjenja guma azotom istovremeno dovodi do čišćenja od, odnosno izbacivanja iz, guma što je moguće više kiseonika, vode i drugih gasova.

ZAKLJUČAK Kada je guma napunjena azotom, pritisak u njoj će biti mnogo stabilniji i konstantniji, što će vozaču uštedeti određenu količinu goriva. U točkovima će biti manje vlage, a samim tim i manje korozije felni. Međutim, ako su vam gume napunjene azotom (što se negde obeležava kapicama ventila sa zelenim vrhom), a gume vam ipak gube pritisak, slobodno ih možete dopuniti običnim vazduhom.