Činjenice koje niste znali o tamjanu: Lek koji otklanja depresiju i čuva krvne sudove

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Poreklo i stanište

Tamjan je aromatična smola tamjanovog drveta iz roda Bosvelija koje raste širom Azije i Afrike. Postoji pet glavnih vrsta Bosvelije koje proizvode pravi tamjan. Smola iz svake od pet vrsta posebno se kategoriše u zavisnosti od vremena berbe. Smola se ručno sortira po kvalitetu.

Drveće počinje da proizvodi smolu posle osam do 10 godina. Drvo se zaseca dva do tri puta godišnje, a poslednje sakupljanje obično daje najbolju smolu. Uopšteno govoreći, što je smola manje providna, to je kvalitet bolji. Poznavaoci tamjan razlikuju po čvrstoći zrna, jer je kvalitetan tamjan mek poput plastelina. Najkvalitetniji je takozvani beli tamjan.

Drveće bosvelije se najviše uzgaja u Sudanu, Etiopiji, Arabiji i Indiji, a posebno je cenjen onaj iz Somalije, Jemena i Omana.

Vredan poput zlata

Paljenje tamjana u svrhu pročišćenja i lečenja veoma je staro, gotovo u svim religijama, kao i paljenje u čast neke osobe ili božanstva i u kultu mrtvih. Zbog njegove retkosti i prijatnog mirisa često mu se pridaju životvorna svojstva, a njegovo žrtveno paljenje predstavlja posebnu počast onome kome se prinosi.

Tamjanom se trgovalo još pre 5.000 godina na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi gde je bio vredan poput zlata, a stari Egipćani su ga posebno visoko cenili zbog njegove upotrebe u hramovima i prilikom mumifikacije (balsamovanja).

Mojsije je tamjan dobio od Boga

Kađenje tamjanom simbol je molitve Bogu jer se duša uznosi ka nebu kao što se diže dim od tamjana, ali on označava i samo prisustvo božjeg duha koji naslađuje naše duše.

Tamjan je jedan od mirisa koji se spominju u Starom zavetu, gde se navodi da se koristio u Skiniji, prema uputstvu koje je Mojsije, kako se navodi, dobio od Gospoda, a koristio se za kađenje i dovodio u vezu sa Svetinjom nad Svetinjam.

Mudraci sa Istoka su novorođenom Isusu darivali tamjan

Jedan od darova koje su mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu, uz smirnu i zlato bio je i tamjan.

Tamjan se u hrišćanstvu u obredne svrhe upotrebljava od IV veka. Praksa kađenja prodrla je u život hrišćanske crkve najpre na Istoku i to u počast caru, a kasnije i u liturgiju. Na zapadu se kađenje tamjanom u liturgiji uvodi tek u VII veku.

Tamjan kao lek

Prema ajurvedi, svakodnevno kađenje tamjanom u kući donosi dobro zdravlje svim ukućanima. Od davnina se koristio na Bliskom istoku za održavanje zdravlja usne šupljine. Tamošnji ljudi imaju običaj da žvaću smolu tamjana, zbog boljeg zdravlje zuba i desni, jer ima antimikrobna svojstva i sprečava infekcije.

U ajurvedskoj medicini, indijski tamjan koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sistema i zaštitu od patogenih mikroorganizma, dok se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristio kao lek koji poboljšava cirkulaciju i smanjuje bol kod lepre, gonoreje i pacijenata koji boluju od raka.

U našoj narodnoj medicini tamjan su uglavnom žvakali kako bi održali zdravlje usne duplje. Tamjan se stavljao na zub koji boli, a ponajviše je korišćen za rastvaranje kamena u bubregu.

Na Zapadu, tamjan je najviše poznat po svojim antiupalnim svojstvima. Bosvelijske kiseline su najvažniji sastojak tamjana i imaju snažno antiupalno dejstvo i efektno ublažavaju bol uzrokovan artritisom, a ne uzrokuju nuspojave.

Osim toga, tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz vene i arterije oštećene upalom, što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom. Njegovo moćno antiupalno delovanje pomaže i kod Hronove bolesti i cisti.

Potvrđeno je da ekstrakt tamjana, tamjanov acetat, smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju i napetost, sprečava bolesti krvnih sudova i smanjuje nivo lošeg holesterola.

Ugrožen opstanak

Međunarodna unija za zaštitu prirode je 1998. godine upozorila da je jedna od primarnih vrsta tamjana,Bosvelija sakra, „skoro ugrožena“. Drveće tamjana nije obuhvaćeno Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, ali stručnjaci tvrde da sve vrste Bosvelije ispunjavaju kriterijume za zaštitu jer im preti gubitak staništa i prekomerna eksplatacija.

Većina Bosvelija raste u surovim, sušnim regionima zahvaćenim siromaštvom i sukobima. Berba i prodaja smole sa drveta je, nažalost, jedini izvora prihoda za stanovnike ovih predela.