SOBARICA OTKRILA PRLJAVE TAJNE RADA U HOTELU: Golišavi gosti, bludničenje, ulošci među posteljinom... ZGRANUĆETE SE
IZVOR: Republika - 14.05.2021 | 18:11
Ljudi koji rade u hotelima ispričali su začinjene i nezgodne priče iz svog radnog iskustva.
Foto: Photo by cottonbro from Pexels
Monika je radila u hotelu sa 4 zvezdice u Nemačkoj. Išla je svake godine na nekoliko meseci, zahvaljujući njemu je mogla da zarađuje za život u toku studija. Kako opisuje, bio je to prilično ekskluzivan hotel u kojem su uglavnom dolazili nemački penzioneri, a u septembru je bilo i porodica sa decom.
- Nekada je bilo vrlo drugačije - neki gosti su pazili na red i uredno ostavljali svoje stvari. Bilo je i neprijatnih situacija. Jednom, kada sam nameštala krevet, pronašla sam u njemu ... higijenski uložak pričvršćen za donje rublje. Drugi put se ispostavilo da starica ne kontroliše bešiku, pa su krevet, fotelja i tepih bili urinirani i zaudarali. Sve je bilo zamenjeno. Znam kako to zvuči - s jedne strane razumem, jer je to bila starija osoba, pa se to dešava u toj dobi. Bilo je tužno što je ova dama bila na odmoru sa porodicom i imala je zasebnu sobu. Niko u ovoj porodici nije obraćao pažnju na problem. Bila je i dama sa senilnom demencijom, koja je nekoliko puta zaboravila gde je kupatilo i pobrinula se za fiziološke potrebe u sred sobe - priseća se.
Kulturno mesto
"Oko kuće" nadziralo je zaposlene u ovom hotelu. Monika naglašava da su sve morali vrlo pažljivo da očiste, jer je tada svaku sobu proveravao savršeni nadzornik - kućna dama.
- Fizički je teško, a čišćenje je često ograničeno vremenom. Čistili smo do vremena za ručak, tj. do 12.30. Tada smo morali da odemo u vešeraj i tamo smo prali i presavijali peškire, posteljinu itd. Bilo je jedno pravilo - čak i kada je bilo manje posla, morali smo nešto da radimo. Šta god - čak i da stanete sa krpom pretvarajte se da nešto brišete. Glavna kućna dama, kako smo je nazivali, nije smela da vas vidi kako stojite, jer bi odmah dala glupi komentar i smislila posao za vas - kaže ona.
- Nismo imali problema sa gostima - možda zato što je to bio skup hotel, pa su se gosti pre trudili da budu prilično inteligentni i kulturni - kaže nam Monika, ali dodaje da je bilo neugodnih situacija koje su više proizašle iz nemačkog mentaliteta.
Foto: Photo by cottonbro from Pexels
- Jednom je jedan gost izašao iz bazena i popeo se stepenicama do svoje sobe ... go. Dodala bih da je svaki gost u svojoj sobi imao bade mantil. Dole su na bazenu bili dodatni peškiri koje ste mogli poneti sa sobom. Zaista mi je bilo čudno kad sam ga videla na stepeništu i morala da mu kažem "guten tag". Bilo mi je neugodno i gospoda u donjem delu bazena, koja su gola šetala zajedničkim prostorijama i pokušavala da razgovaraju s nama dok smo čistile oko bazena. Bilo mi je neprijatno razgovarati sa starijim muškarcima koji su stajali skroz nagi... - rezimira ona.
Što skuplje to bolje? Ne nužno!
Miloš, koji je radio u Škotskoj, kaže da se incidenti mogu dogoditi čak i u skupim hotelima. Jedne tihe večeri u punoj restoranskoj sobi, stare dame su pijuckale vino, pijanista je svirao klavir, a psići su lenjo šetali između stolova kad je jedan od gostiju iznenada skočio.
- U jednom trenutku je muškarac težak 180 kg ustao, skinuo košulju, izložio tetovažu Mančester junajteda na grudima i započeo tuču. Za nekoliko minuta izudarao je petoro ljudi. Bez upozorenja. Panika je započela, žene su počele da plaču, psi su lajali i skakali po stolovima, ljudi su brisali krvava lica kravatama i šalovima od nerca. Morali smo da ga zadržimo, nekoliko ljudi je bilo potrebno za to, a kada je policija stigla 40 minuta kasnije i zaključala ga u automobil, policijski automobil je poskakivao 30 minuta na parkingu - seća se.
Italijani ili Poljaci, ko je neuredniji?
Ksenija je, poput Monike, sezonski putovala na posao u italijanski hotel. Našla je oglas za posao na društvenim mrežama, zahvaljujući činjenici da je već imala hotelsko iskustv, mesečna plata bila je 900 evra, ali kako kaže, nije se radilo o novcu. U intervjuu, nasmejala se i rekla da je imala godišnji odmor, jer se hotel nalazio na Jadranskom moru.
- Zapravo je bilo nekoliko Poljakinja. Devojke iz Moldavije koje tamo dolaze da zarade uglavnom su radile. Želeli smo da iskoristimo vreme - more, leto, vrućinu - seća se Ksenija. Hotel u kojem je radila nije bio toliko velik. Više je ličilo na pansion. Posećivali su ga uglavnom Poljaci i Italijani. Na pitanje ko ostavlja najveći nered, bivša sobarica kaže da odgovor nije jasan. - Poljaci se bave se hotelima, znaju kako da se ponašaju. Italijani takođe. Deca su najgora, bez obzira na nacionalnost - naglašava ona. Međutim, ako bi naznačila koja nacija treba da bude "pristojnija", onda bi se vaga okrenula Italijanima. - Mnogi ljudi ove nacionalnosti žive od turizma i rade u hotelima, pa zato cene posao koji se za njih radi. Čak i kada bi čistila, ulazili bi u sobe radi korišćenja njihovog toaleta, tražili su od mene da im ostavim hemikalije da sami očistim kupatilo. Poljaci često tretiraju rad sobarice kao nešto najgore.
Foto: Photo by cottonbro from Pexels
Kada gost pređe granicu...
- Hvatali su me za dupe, a ja sam odmah prijavila to kao seksualno uznemiravanje svom direktoru koji je intervjuisao gosta hotela. Nakon takvih incidenata, gost se stavlja na crnu ili crvenu listu gostiju. Crvena znači - najbolje je ne uzimati, osim ako postoji soba koja se neće prodati tog datuma, to je u redu. Crna - apsolutno je zabranjeno prihvatiti rezervacije od ove osobe na osnovu prethodnog iskustva boravka - objašnjava devojka.
Da li je sobarica posao za sve?
- Mislim da to nije posao za sve, baš zato što je fizički težak. Verovatno to ne bi svi mogli da izdrže. To je takođe posao pod vremenskim pritiskom, pored toga, morate biti vrlo oprezni.
Količina fizičke snage potrebne za ovaj posao je ogromna. To je džinovski fizički napor svakog dana tokom 8-10 sati, koji nije svaki čovek u stanju da podnese, prenosi Alo. Posle nekog vremena bole kičma, kolena i ruke - objašnjava ona i dodaje da ljudi sa lošom fizičkom spremom definitivno ne bi trebalo da se bave takvim poslom.