OVO JE PET NAJGORIH NAČINA DA SE UMRE! Dva su naročito užasna, svakom će odmah pripasti muka

Foto: Shutterstock

OVO JE PET NAJGORIH NAČINA DA SE UMRE! Dva su naročito užasna, svakom će odmah pripasti muka

“Sve može da dođe i prođe, samo je smrt neizbežna”, stara je izreka koju mnogi narodi sveta i danas koriste.

Kroz istoriju je viđeno jako mnogo načina da se umre, ali nauka je odredila pet za koje smatra, sudeći prema analizama, da su po ljudski organizam i čovekovu psihu prosto najteža.

Gledano iz ugla onog o čemu niko od nas naravno ne želi da razmišlja, najbezbolnija i “najbolja” smrt je svakako ona koja se dogodi u snu. Nažalost veliki je broj ljudi koji je svoj život izgubio ne samo posle kraćih ili dužih bolesti, već i u ratovima, saobraćajnim nesrećama ili prirodnim katastrofama.

Ipak, ovo je za naučnike pet najgorih načina da se izgubi život:

Foto: Youtube printcreen/Buried

 

Biti živ zakopan

Naučnici se slažu u oceni da je po čoveka najteža i najgora smrt ako je živ sahranjen.

Poput glumca Rajana Rejnoldsa u filmu “Živ sahranjen”, bilo je nažalost slučajeva osoba koje su tako preminule. Mnogima ovde padne na pamet da bi u slučaju da su živi zakopani uspeli da se kopanjem do površine domognu vazduha, ali naučnici tvrde da to u 99 odsto slučajeva nije moguće.

Iako borba za život u ovom slučaju zavisi od dubine na kojoj se telo nalazi ispod zemlje, naučnici kažu da je verovatnoća za preživljavanje gotovo nikakva jer telo već posle nekoliko minuta gubi vazduh. Pored toga, pritisak zemlje odozgo na ljudsko telo je neizdrživ.

Korisnicima društvenih mreža, ova smrt je poslednjih godina, sudeći prema komentarima, apsolutno najogavnija.

Foto: Shutterstock

 

Nuklearna katastrofa

Bilo da je smrt brza ili sporija, gubitak života u slučaju nuklearne katastrofe je brutalno bolna. Toliko da je Japanac Hisaši Ouši, koji je prividno preživeo eksploziju u nuklearnoj elektrani nedeljama posle ležanja u bolnici molio lekare da ga ubiju.

Ouši je u bolnici proveo čak 83 dana. Tri puta mu je otkazivalo srce, pa je reanimacijom vraćen u život.

Čas je bio svestan, čas nije, ali jedna konstanta ga je doslovno ubijala – iz dana u dan po jedan organ ili deo tela mu je prosto otkazivao ili se raspadao!

Naučnici smatraju da je ova smrt naročito užasna jer čovek u stanju normalne svakodnevice ne može ni da zamisli kroz kakav pakao se u tim trenucima prolazi.

Foto: Shutterstock

 

Dekompresija

Ljudski organizam nije sposoban da izdrži preveliki pritisak, bilo da je on u vazduhu ili ispod površine vode. Uprkos tome što letimo avionom, skačemo padobranima, ronimo do neverovatnih dubina, sve to pada u vodu ako samo jedan sekund pođe po zlu.

Pritisak tada u roku od nekoliko minuta bukvalno isisa život iz tela.

Foto: Facebook/Cottonwood Rehab

 

Ujed zmije otrovnice

Čovek u ovom slučaju svojim očima iz sata u sat gleda kako umire, odnosno kako mu nema spasa. Doktora Karla Šmita zmija je ujela 1957. godine za palac.  

Pre nego što je narednog dana preminuo, Šmit je uspeo da u trenucima potpune agonije zabeleži šta se s njegovim telom dešavalo, pošto je znao da nema protivotrov i da će preminuti.

Prvo je počeo da se grči, potom da upada u groznicu, pa se zatim tresao, a onda je telo unutra počelo da mu gori.

Zatim je krv krenula da mu izlazi na usta a nju je izbacivao i kroz urin. Čak i u tom stanju, pokušao je nešto da pojede, ali je sve povratio.

Ujutro je preminuo od respiratornih problema i potpune paralize.

Foto: facebook.com/Dmitric Sasa

 

Glad

I ova smrt donosi užasnu agoniju jer umiranje od gladi može da traje između osam i 12 nedelja.

Kada neko umire od nedostatka hrane, prvo kreće izjedanje unutrašnjih organa. Mišićna atrofija dovodi do velikog bola, a onda i psiha otkazuje i čovek više ne reaguje na spoljašnje stimulanse.

U poslednjem stadijumu (24-48 sati) pred smrt, osoba više ne zna ko je, gde je, šta se dešava, a ne oseća ni bol. Sve je manje-više otkazalo od organa i čeka se samo da izdahne.