ŠTA BI SE DOGODILO DA NESTANE INTERNET? Posledice bi bile NIKAD BRUTALNIJE, a ova grupa ljudi NIKAD SE NE BI OPORAVILA
IZVOR: Republika - 04.10.2023 | 11:10
Posle epidemije koronavirusa, sve češćih prirodnih katastrofa i pretnji nuklearnim oružjem, naučnici su se pozabavili temom koja bi nas takođe stravično pogodila
Ima ona čuvena “da Bog da imao, pa nemao”. Da li se to može primeniti i u hipotetičkoj tezi oko nestanka interneta u svetu?
Šta bi se zaista, bez šale, dogodilo u svetu pa i kod nas u Srbiji ako bi nestao internet? Pa, još i zauvek?
Dogodilo bi se svašta. Nestanak interneta u određenoj meri bio bi ravan prirodnoj katastrofi, ali u tehnološkom smislu.
Čovek bi svakako opstao jer se bez interneta može živeti, ali posledice bi bile nesagledive.
Foto: pixabay.com
Dok bi mi bez vesti i društvenih mreža izdržali, postavlja se pitanje šta bi bilo sa svim institucijama i infrastrukturi koja nam život znači, a koja je takođe zavisna od interneta, poput elektrana, telefonije i banaka.
Prvo bi nastala panika. Verovalo bi se da je nešto trenutno, neki globalni zastoj, a kad bi se pojavile prve pouzdane informacije da je pad potpun i u svim delovima sveta, nastao bi zaista haos.
Ljudi ne bi znali šta se dešava. Komunikacija bi bila u početku veoma otežana.
Na kraju prvog dana nakon što je cela planeta odsečena od mreže, samo bi Google i Facebook izgubili više od 300 miliona funti.
Gubici ostalih kompanija, od kojih bi mnoge stale s radom merili bi se u milijardama, piše Science Focus.
Potom bi se pojavio problem potrošnje struje. Kako se moderna električna mreža oslanja na internet, došlo bi do energetskog haosa ilokalnih prekida u distribuciji struje za većinu zemalja sveta.
Ukratko, dogodila bi se lančana reakcija. Ne bi bilo goriva, plaćanja kreditnim karticama, biznisa. Sve bi stalo.
Foto: pixabay.com
Ljudi bi u panici krenuli sa anarhičnim ponašanjem, pa nije isključeno da bi u nekim delovima sveta izbili nemiri, možda i vanredno stanje.
Nestanak interneta najteže bi podneli mladi. Mlađe generacije koje su rođene s telefonima u ruci i čiji se život zasniva na surfovanju po društvenim mrežama.
Koji jednostavno ne znaju kako da komuniciraju usmeno.
Ipak, postoji i dobra stvar u ovoj apokaliptičnoj priči.
Svet bi stao na noge. Kao što je to uvek umeo. Većina zemalja razvijenog sveta osposobile bi osnovne telefonske linije a globalna ekonomija bi se vratila u vreme tridesetih godina prošlog veka.
Najjednostavnije, svet bi se vratio u najboljem slučaju u osamdesete i devedesete tehnološke godine 20. veka.