NEVEROVATNA PRIČA: Preživela dva rata, ima 100 godina i desetoro dece
IZVOR: Anadolija, Republika - 05.03.2018 | 05:53
Stana Srdić i nakon što je u decembru prošle godine proslavila 100. rođendan i dalje čita, hekla i plete, a raduje se lepšem vremenu kako bi mogla da izađe i prošeta po dvorištu.
Foto: pixabay.com
Stana živi sa ćerkom Draginjom Macanović (74) i njenom porodicom u banjalučkom naselju Lauš, a zadovoljna je, jer je "mozak još služi ispravno", a zdravlje joj je odlično. Foto: pixabay.com
Dosadili su joj zimski dani, jer joj je zbog slabe cirkulacije hladno na rukama, pa ne može da plete, ali pomalo hekla.
"Čitam malo, pregledam novine. Čitam ovih svojih knjiga, imam ih dosta. Pročitala sam ovo Jevanđelje već pet puta, a ima 500 stranica. Šta ću, uzmem pa čitam", ispričala je ona ekipi Anadolije.
Uz njeno uzglavlje nalaze se tri štapa i mobilni telefon, koji redovono koristi pošto joj većina dece ne živi u Banjaluci.
Stana Srdić rođena je 1917. godine u selu kod Kulen Vakufa, 1917. godine. Nakon što joj je prvi muž nastradao, preudala se i živela u Petrovcu do 1995. godine, nakon čega je izbegla u Derventu. Živela je jedno vreme i u Kotorskom, a u Banjaluci je u proteklih desetak godina.
Preživela je dva rata, rodila desetoro dece, mnogo je radila i život joj je kaže bio "svakakav", ali se ne žali.
"Radila sam, i šta god sam radila, pevala sam i radila. Nisam nikad bila tužna. Podigla sam decu, rodila, nisam išla kod lekara, sve sam porodila bez lekara, bez babica, sama", kaže ona.
Na pitanje u čemu je tajna njenog dugog života, odgovara da ne zna.
"Težak je dug život, da sam u svojoj kući bila uvek, bilo bi dobro, ovako, koliko sam kuća promenila, i sada sam kod kćeri i zeta, dosadilo mi je", rekla je Stana Srdić.
Vremena su, kako kaže, danas drugačija. Njoj ništa nije bilo teško da radi i sve joj je bilo kako treba.
"Nema posla koji nisam radila, sve, i kopala i orala i žela i sve sam radila", prisetila se ona.
Stana, koja je znala da sama zakolje i pripremi ovna za kosce, nema mnogo razumevanja za današnje žene.
"Gledam ih sede, puše i piju kafu, ne rade ništa, čeka da joj čovek zaradi i donese. Ja nisam čekala, nego sam radila kao rob što se kaže", kaže Stana Srdić.
I danas bi volela da može da radi, ali zbog godina ostao joj je samo ručni rad. S ponosom je pokazala stoljnjake koje je isheklala, te je ispričala kako njenog heklanja ima svuda po svetu, jer su nešto odnela deca, a nešto i prijatelji.
"Kad je svetac, čitam, kad je radni dan, onda pletem i heklam. Vid me još služi, a imam i naočare", priča Stana.
Penzioner je od 1982. godine, a najžalije joj je što smatra da je teret ćerki koja brine o njoj, a nije dobrog zdravlja.