Može li posao da se nađe na društvenim mrežama?
IZVOR: alo.rs - 02.04.2018 | 01:30
Pitanje, dakle, nije – može li se naći posao preko društvene mreže, već – kako naći posao preko društvene mreže. I tu počinju komplikacije. Jer, internet je prostor na kojem koji god savet da dobijete, postoji primer koji dokazuje suprotno. Recimo, često se čuje savet – posao se traži preko LinkedIna, a ne preko npr. Instagrama. Deluje logično, ali ja znam bar troje koje su poslove našli preko ove mreže, dok LinkedIn nalog uopšte nemaju.
Foto: pixabay.com
Svako traženje posla – analogno ili digitalno – zahteva komunikacijsku strategiju kojom ćete pravoj osobi preneti samo jednu poruku – ja umem da radim posao kvalitetno i vaš je poslovni interes da me uzmete. Ako za trenutak razmislimo – sve što nam je potrebno da nađemo posao i u realnom životu je privući pažnju prave osobe na sebe i/ili svoje radne sposobnosti i poslati joj tu istu poruku – ja umem da radim posao kvalitetno i vaš je poslovni interes da me uzmete.
Čitav štos sa tim privlačenjem pažnje je kako je privući s ukusom i na način koji vas neće predstaviti kao osobu koja je ili nevaspitana, ili sklona banalnostima, ili socijalno neadekvatna. Ili sve ovo troje skupa. A nije da se ne dešava. Pitajte bilo kog HR profesionalca.
Nakačiti se na Instagram profil potencijalnog poslodavca u 3 ujutro i izlajkovati svaku od 349 fotografija na njemu odjednom (silovanje Instagrama) neće vas odvesti daleko. Ali i za ovo, sto posto, postoji primer koji savet demantuje. Budite sigurni.
Ono što traženje posla u sajber svetu razlikuje od analognog traženja posla jeste činjenica da su nam mreže olakšale pristup ljudima.
Kada ste saznali kome šaljete "poruku" imate dva načina da je pošaljete – jedan je naš, već folklorni, da vidite da li ga zna neko koga vi znate (isto olakšano društvenim mrežama). Drugi način zahteva da odaberete da li ćete dugoročno ili kratkoročno da komunicirate odnosno da znate da radite posao kvalitetno.
Foto: pixabay.com
Ovo je jedna odlična dugoročna strategija – neki mladić ima 21 godinu i studira ekonomiju u Nemačkoj. Izabrao je zanimanje kojim bi voleo da se bavi i zna, otprilike, koje su 3-4 firme za koje bi voleo da radi. Već neko vreme klinac piše blog na teme koje su bitne za poslovanje izabranih firmi. Blog mu daje „pokriće“ da obiđe sve te firme i razgovara sa zaposlenima intervjuišući ih za tekstove koje pravi, pa je u jednoj od tih firmi dobio i poziv za letnju praksu.
Dok radi na blogu on ujedno i uči posao kojim želi da se bavi i često koristi svoje tekstove za radove koje predaje kao student, što mu i olakšava studiranje. Iako ima još dve godine do kraja studija, njegov posao je manje-više već osiguran i on će na tržište rada stići sa kontaktima i već nekim znanjem koje prevazilazi znanje njegove konkurencije – drugih studenata. Njegova poruka da zna da radi posao poslata je mnogo pre intervjua. Još ako je u komuniciranju bio poslovan, pismen i duhovit – nebo je granica.
Gde ćete predstaviti svoje kvalitete i sposobnosti – na blogu, YouTube-u, Fejsbuku, LinkedIn-u ili Tviteru zavisi i od toga ko vam je ciljna grupa, kakve su joj navike i gde se kreće u online svetu i sl. To već zahteva čuveni "trial and error" odnosno testiranje.
Dobar primer kratkoročne strategije bi recimo bila situacija u kojoj je jedan od kandidata za IT interna u nekoj firmi, za potrebe privlačenja pažnje firme, umesto klasičnog CV-ja, napravio posebnu stranicu na internetu i – na elementima koje je postavio na stranici – pokazao svoje veštine. Efektivno i direktno prenošenje poruke da ume da radi posao zbog čega je na kraju i primljen.
Uspeh u traženju posla na društvenim mrežama leži u uspešnom žongliranju ovim faktorima i pravljenju idealnog "vitaminskog" miksa, ali je zapravo kilometrima daleko od komplikovanog. Uostalom, probajte, pa se uverite. Na kraju, možda vam i same društvene mreže postanu posao. Onoliki svet od njih živi, jer postuje, šeruje i vloguje. Dakle, samo strateški, samo staloženo!