SIMBIOZA ČOVEKA I MAŠINE: Ovo je prvi priznati kiborg!

Foto: youtube.com/BBC

Nil Harbison

Simbiozu čoveka i mašine do sada smo viđali samo u popularnoj kulturi, kao deo daleke budućnosti. Budućnost je definitivno stigla u obliku antene koja izlazi iz glave jednog britanskog umetnika. On je još kao dete, odrastajući u Španiji (iako je rođeni Irac), otkrio da boluje od ahromatopsije, teškog oblika daltonizma. To znači da je za njega svet bukvalno crno‑beo, sa odsustvom svih boja. Kako je bio posvećeni muzički i likovni umetnik (studirao je klavir i slikarstvo), Neil je želeo da na neki način oseti boje sveta.

Muzika i boje

Na ideju o proširenju svojih čula došao je studirajući eksperimentalnu muzičku kompoziciju. Adam Montadon je naučnik koji je za Neil‑a razvio prvu verziju antene, koju sada zove eyeborg. U vreme razvoja, antena je bila povezana s računarom i slušalicama. Kamera na vrhu antene konvertovala je boje u 360 različitih zvučnih talasa koje je Neil mogao da sluša preko slušalica. Na ovaj način on je boje konačno mogao da vidi… ili makar da čuje. Prvo iskustvo savladavanja boja u vidu zvukova bilo je neočekivano naporno. Neil je imao mučnine i poteškoće da memoriše sve zvukove boja.

Ipak, posle nekog vremena počeo je podsvesno da prepoznaje boje bez razmišljanja. Njegovo stanje dobilo je i nov naziv – sonohromatopsija, a definisano je kao neurološki fenomen gde se boje prepoznaju kao zvukovi. Naziv je osmislio sam Neil Harbisson kako bi istakao razliku u odnosu na druga prirodna stanja koja su povezana s percipiranjem boja i zvukova. Glavna razlika je u tome što je Neil stvorio novo čulo. Prepoznavanje se vrši preko frekvencija koje su tačno definisane za svaku boju. Naravno, to je moguće samo uz pomoć hardvera. U svom procesu analiziranja boja, Neil je stvorio Harbisonovu sonohromatsku skalu koja je standard za pretvaranje boja u zvukove na osnovu frekvencija. Iako je na ovaj način stekao nova iskustva, britanski umetnik želeo je više, što ga je navelo na odluku da svoje telo spoji sa hardverom, tj. da ugradi u sebe antenu.

Antena ili organ?

Nakon korišćenja eksternog aparata, Nil je 2004. godine u lobanju ugradio antenu koja mu pomaže pri raspoznavanju boja. Prvobitno je, očekivano, imao problem da pronađe hirurga koji će pristati na ugrađivanje hardvera u njegovo telo. Naišao je na mnoga zatvorena vrata, ali je konačno uspeo da pronađe lekara koji će to uraditi. Njegovo ime nikad nije otkriveno, verovatno zato što je Nil odgovoran za celu ideju, i što iza njega ne stoji velika naučna institucija. Nakon operacije bili su potrebni meseci da kosti i antena postanu jedno. Transformacija u kiborga nije bila ni laka ni bezbolna. Antena mu je ugrađena u potiljak kao produženi deo kičmene moždine. Proces nakon ugradnje antene opisao je kao veoma naporan, jer je odjednom počeo da prima mnogo više informacija nego ranije. Takva spoznaja sveta oko sebe izazivala mu je košmare, da bi se posle nekoliko meseci organizam privikao na novi "organ", kako Nil zove svoju antenu.

Foto: youtube.com/BBC

Harbison na nju gleda kao deo svog tela, poput nosa ili ušiju. Tvrdi da ponekad u anteni oseti bol, sličan onome kao kad ljudi imaju migrenu ili zubobolju.

- Antena mi daje osećaj proširene realnosti i nisam u stanju da u potpunosti utičem na nju. Ona se ponekad zamara, a najčešći razlozi za to su nagla promena pritiska ili temperature. U tim trenucima me boli, baš kao što može da me zaboli bilo koji drugi organ.

Proces balansiranja novog s postojećim čulima trajao je dugo, a zahtevao je mnogo vežbe i strpljenja. Iako Nil antenu naziva organom, i dalje je reč o hardveru koji energiju dobija iz spoljnog izvora. Antena, kao mehanički deo, zahteva punjenje, koje se zasad obavlja indukcionim putem. Nil kaže da je u razvoju tehnologija koja omogućava da se korišćenjem krvotoka vrši napajanje, ali da je vreme dok ta ideja ne postane realnost i dalje daleko, zbog osetljivosti tehnologije i rizika od povrede.

Pokretni Wifi

Pored boja, antena koju Nil ima omogućava mu da oseća dodir, vibracije, kretanje vazduha, a njena savitljivost omogućava mu prilagođavanje uslovima i lakše funkcionisanje. Zanimljivo je to što je antena putem Interneta povezana s različitim servisima na zemlji, ali i u svemiru. Nil je hodajuća antena za Wifi, pa tako može da se poveže s prijateljima širom sveta koji mu šalju frekvencije boja koje on nakon toga uspešno reprodukuje.