JOŠ JEDNA SRPSKA AGENCIJA IZ PAKLA: Nema stajanja, piškite u flašu!

Foto: printscreen/grandholiday.info/

Jedino što je Grand kod ove agencija je RAZOČARENJE PUTNIKA

Jeste, ljudi su uplatili letovanje i poljubili vrata svojih apartmana u Grčkoj jer njihova agencija nije platila rezervaciju, dok je druga grupa ljudi "imala sreće" da sazna da je isto tako prevarena na pola puta do Grčke. Posle njihove priče, ispada glupo žaliti se zbog bilo čega, ali ako budemo pristajali na ponižavajući niske standarde kakve pruža agencija "Grand holiday", nesrećna sudbina ovih putnika može i nas zadesiti.

Duže putovanje autobusom s malim detetom je popriličan izazov, posebno ako koriste usluge ove turističke agencije iz Aleksinca, a nesreća je veća ako ste Beograđani, sa kojima ugovore o putovanju (čitaj: kojima uzima pare) sklapa neka prestonička agencija, u našem slučaju "Fun Travel".

Iako je polazak na letovanje organizovan poprilično pametno, jer se putuje noću, autobus nas ujutro ostavlja na magistrali sa momkom koji kao da je žurio na pivo, a morao da pokaže nekim turistima gde su smešteni, pa smo jurili za njim natovareni koferima u apartmane do kojih se dolazi uz dosta znoja, a kasnije i upalu mišića. A tamo nema onoga zbog čega je konkretan smeštaj i odabran. Na primer, za vilu Dani se navodi "Apartmani poseduju TV sa satelitskim kanalima. AC gratis, wi-fi gratis", međutim, interneta ni od korova, ni da mužu pošalješ poruku na Viber tipa: "stigli smo", "dete je ok", "ne brini"... a TV je podrazumevao 10 kanala na grčkom jeziku. Klima je, istina, funkcionisala, mada je to jedina stavka koja je bila nebitna jer taj aparat ne koristimo...

Foto: Privatna arhiva

Predstavnik agencije traži da koristimo roming da bismo ga pozvali

Tip koji predstavlja agenciju, Danijel, nema vremena da svrati, a kada "navatamo" net na plaži i pozovemo ga, dobijemo odgovor da je najbolje da koristimo roming i pozovemo ga na grčki broj "jer mu je slab internet". Pomisliš, čovek se zeza, a pritom nas zeza. Posle čuješ, drugim gostima nije ni odgovarao na pozive i poruke... Posle šest dana bez wi-fi konekcije u sobu stiže izuzetno slab internet, ali do tada je to postalo i sasvim nebitno jer, srećom, na moru smo...

Zato je u mesta poput Polihrona mnogo bolje doći u sopstvenoj režiji i direktno se dogovoriti sa gazdom za sobu koju odmah vidiš i "testiraš", nego verovati na reč agencijama poput "Grand Holiday" iz Aleksinca.

Ipak, setiš se da su neki mnogo gore prošli od tebe i nadaš se da je ova agencija pokazala najgore od sebe, kad dođe i dan povratka za Beograd. Sobe se napuštaju do 9 ujutro, a onda se smucaš kojekuda jer je ovoga puta ulazak u autobus planiran po najvećoj vrućini, u 14.15, na magistrali do koje treba vući kofere oko kilometar uzbrdo, pa teret treba taktički raspodeliti i mališanima u ruke.

"Mama, meni je ovde toplije nego napolju", komentar kakav iskreno i nevino može da da samo dete, dok odrasli ćute, da domaćinu ne bi bilo neprijatno što mu klima u autobusu ne radi kako treba. Vrućina u busu i nije neki problem, jer pravi pakao nastaje ako slučajno dete oseti neku fiziološku potrebu. Tada roditelj obavezno treba da ima praznu flašu pri ruci, a mališan muški polni organ.

- Detetu se piški, baš je kritično. Već 15 minuta cupka, stvarno ne može da izdrži više.

- Da li je dečak?

- Jeste.

- E, super! Neka piški u flašicu. To ljudi rade...

- Predložila sam mu, ali ne želi ni da čuje, stidi se...

Na to će devojka koja je ovde zaposlena kao vođa puta besno da konstatuje da će da vidi sa vozačem "kad bude pokupila pasoše" (dakle, bez žurbe), ali ne veruje da će biti stajanja još sat i po (posle četiri sata vožnje bez pauze). Međutim, dete je bilo toliko očajno da je, na kraju, pristalo i na flašu, a kao za inat, sve koje sam imala su već bile pune (vode). Srećom, majka dva šestogodišnjaka iza nas je imala praznu flašicu i poklonila nam je kako bi na jedan vrlo nedostojanstven način završili osnovnu fiziološku potrebu deteta koje je imalo tu nesreću da putuje sa agencijom"Grand holiday" iz Aleksinca. Vođa puta oduševljeno je čestitala mom sinu što je nuždu obavio u flašu, čak joj je zbog toga "bacio pet" i saznao da ima sreće što je muško jer "mi devojčice to ne možemo".

Foto: pixabay.com/Ilustracija

Devojčice nemju tu sreću da mogu da piške u flašu, pa neka im je Bog u pomoći ako se voze sa agencijom "Grand holiday"

I taman kada pomisliš da je neprijatnostima kraj, čuješ nekoga kako telefonira i žali se što će morati da preseda u Aleksincu. Okreneš se u neverici, ali shvatiš da nije šala i da je za ove iz Aleksinca putovanje za Grčku isto što i vožnja autobusom GSP, pa je u redu presedati na određenim stanicama. U nadi da je sve to ipak samo loš vic, obraćaš se vođi puta, koja čak ima i objašnjenje da ovaj autobus ima "druga posla" i slično...

- Ja zaista prvi put čujem da se na ovakvim putovanjima preseda. Pa imamo gore malu decu koja spavaju usred noći...

- Za sve postoji prvi put.

- Da, ali i poslednji.

I tako smo uspavanu decu oko ponoći morali da budimo da bismo se prebacili u autobus koji će ovoj agenciji uštedeti neki dinar, iako je putnike koštao gomilu živaca i vremena. U Beogradu se izlazi na GSP stanici na auto-putu, a koferi su izbacivani na strani gde jure automobili. Verujem da bi bezbednije mesto za istovar putnika takođe više koštao, pa da se ne troši, jer ovde za sada još niko nije poginuo. Za sada...