Voditelji jutarnjih programa se međusobno intervjuisali

Foto: Promo foto

Srđan i Jovana

Jovana&Srđan - TV PRVA

 

Srđan odgovara na Jovanina pitanja: Pas laje na mene jer me ne prepoznaje s maskom

1. Da li ti nedostaje da radimo zajedno?

- Da, ali nadam se da će to biti uskoro, kada prođe vanredno stanje. U isto vreme sam veoma zadovoljan jer je naša redakcija uspela, kada su nam ukinute vesti, da sama proizvede sedam jutarnjih programa nedeljno i dve specijalne emisije vikendom. Zato smo morali da se pregrupišemo, ali se uskoro vraćamo na stari sistem rada.

2. Da li dozvoljavaš bilo kome u kući da šeta psa uveče ili uvek ti to radiš, da li nosiš masku?

- Jedva čekam 23 časa da izađem napolje, uvek to ja radim, na ulicama je mir i tišina, pas ne postavlja nikakva pitanja, ćuti, njuši i povremeno zalaje na neku mačku lutalicu. Nekada u mraku i na mene, ne prepoznaje me sa maskom (smeh).

3. Zašto nosiš masku u programu?

- Sve nas je veoma uplašilo i zabrinulo kada smo saznali da su dvojica kolega iz montaže i realizacije programa obolela od korone i smeštena u bolnicu i na Sajam. Zato smo preduzeli sve mere opreza jer radimo iz prostora koji nema prirodnu ventilaciju i gde su hodnici toliko uzani da je teško održati razmak između ljudi iako to savetuju lekari. Znam da sebi nikada ne bih oprostio da virus s posla donesem u kuću i zato sam preduzeo sve mere zaštite i sebe i drugih.

4. Da li Mira radi, kako ste se organizovali s obzirom na to da ste oboje zaposleni?

- Radi, da, čeka mene da dođem s posla i onda ona ide da radi u popodnevnu smenu. Na taj način je uvek neko sa decom, koja traže pažnju bez prestanka, imam utisak i dok spavaju.

5. Kako deca izdržavaju to što ne mogu da se druže sa drugarima, šta radite po ceo dan?

- Radnim danima imaju školu preko TV do 16 časova, onda rade domaće zadatke, koji su veoma obimni, tako da smo se u kući pretvorili i u nastavnike. Drugare zovu telefonom i imam utisak da razumeju šta se dešava iako se trudim da ih držim dalje od vesti, koje su, nažalost, veoma uznemirujuće. Raduju se Vaskrsu, farbaju jaja, nalaze na internetu ideje kako da ih dodatno ukrase. Kao u Beninijevom filmu "Život je lep", trudimo se da im ulepšamo stvarnost, čiju gorčinu kao roditelji gutamo i pričamo sa osmehom da će sve biti u redu ako ostanemo kod kuće.

Jovana odgovara Srđanu: Ovako ćemo živeti još nekoliko meseci

1. Da li se plašiš korone?

- Plašim se. Ali nisam u panici. Mislim da je važno da pratimo sve instrukcije, nosimo zaštitnu opremu, da se ne približavamo jedni drugima i da će sve biti u redu. Po svim saznanjima koje stručnjaci sada imaju, ako smo disciplinovani, trebalo bi uskoro da se ova užasna epizoda u našim životima završi.

2. Šta rade deca i Željko, kako su, šta sve smišljaš da ih zabaviš kod kuće?

- Željko radi od kuće, sve je sebi organizovao da ne mora da izlazi. Deca su super, Ana i Srna misle da je raspust, a Kosta uopšte ne razume što je ta korona toliko dosadna i neće da ode (smeh). Zabavljaju se, mi ih zabavljamo, igramo se, čitamo, pišemo... Zasad nam je super i svi su srećni.

3. Gde ćeš na more?

- E to pitanje me doskora mučilo, a sad sam se pomirila sa tim da ću leto provesti u Beogradu. Nažalost, mislim da ćemo ovako živeti narednih nekoliko meseci i da ćemo što zbog opravdanog, što zbog neopravdanog straha putovanja staviti na poslednje mesto. Barem moja porodica.

4. Kakav je osećaj kada vodiš emisiju, a ne spava ti se?

- Znaš šta, ne znam da li je gore da ti se ujutru spava ili da se tokom dana umoriš, svašta radiš i onda treba da radiš emisiju koja traje dva sata. Nije loše uveče, ne budi te sat da ideš na posao, to je najveća prednost.

5. O čemu razmišljaš i kako ti izgleda Beograd kada se noću vraćaš s posla, sama u kolima, vozeći se potpuno praznim ulicama?

- Prve večeri, kad sam radila, prve subote pre mesec dana bilo mi je strašno. Noć, nigde nikoga, samo policija, ali navikla sam se. Kad je pomeren sat, onda se i osećaj promenio. Lep je Beograd kad je tih, možda čak i najlepši.

Foto: printscreen/RTVPink

Dajana i Sarapa

Dajana&Sarapa - TV PINK

 

Sarapa odgovara Dajani: Pun mi je nepismenih i neobrazovanih mrzitelja

1. Šta bi uradio prvo da si na vlasti?

- Neverovatno, ali prvo bih insistirao da se menja set medijskih zakona i da svi mediji koji ovde informišu moraju biti registrovani u Srbiji. I ko ovde zarađuje, da ovde plaća i porez.

2. Koga bi od dežurnih kritičara voleo da ugostiš?

- Stvarno nemam nameru da se bavim tim paćenicima koji sede u ćošku i ceo dan razmišljaju, prljavi i nepismeni, kako kome da napakoste. Ovo u posebnoj meri odslikava tzv. duhovitog, a primitivnog urednika tabloida Danas. Primitivac na čelu građanskog lista. Niko me od tih zlobnika i mrzitelja inferiornih ne motiviše da ga ugostim.

3. Imaš li neostvarenu želju i kome u životu zavidiš?

- Kao mali sam hteo da budem fudbaler i izuzetno sam voleo Johana Krojfa, koji je za mene i danas najbolji igrač svih vremena. Eto, život me odveo u drugom smeru. Sada je fudbalska karijera zbog korone prekinuta svima, osim onima u Belorusiji.

4. Koju pesmu najčešće poručuješ u kafani?

- Nemam neku posebnu koju poručujem. Najčešće zovem trubače da odsviraju svoj repertoar. Ako bih morao da naručujem pesme, onda bih išao po ženskim imenima. "Snežana", mislim, "Sneg je opet", pa "Mirjana" i tako dalje...

5. Često si meta opozicionih medija za navodno neobjektivan pristup novinarstvu. Koliko te to pogađa i šta bi im poručio?

- To nisu mediji. Oslonjeni su na tajkunske izvore finansiranja i to je jedino što ih zanima. Nema tu nikakve demokratije ili njihove ozbiljnosti u tzv. borbi za slobodne medije. Pa urednici tih medija su članovi raznih stranaka. Predsednik NUNS govori na partijskim mitinzima i onda oni odlučuju šta je nepristrasno ili šta je, prema njihovom mišljenju, naravno, profesionalno. Pun mi je tih moralnih policajaca, koji su inače nepismeni, neobrazovani, skloni podmitljivosti i da ne upotrebim sada baš sve.

Dajana odgovara Sarapi: Volela bih da radim intervju s Putinom

1. Kako je došlo do toga da zapostaviš muzičku karijeru i opredeliš se za novinarstvo?

- Teško je da odrastaš uz najbolje regionalne muzičke predstavnike, a da i sam, kada si talentovan, ne daš doprinos. Zahvaljujući porodici, imala sam prilike da se indirektno i direktno bavim muzikom, od kreiranja muzičkih emisija, stvaranja mladih zvezda i svega drugog... Volim da zvezdanu prašinu nose zvezde u usponu, a ne mi koji smo tada stajali iza kulisa. Moja porodica se i dalje bavi muzikom i muzičkom produkcijom. Ljubav prema novinarstvu i medijima oduvek je postojala, zbog čega sam i završila studije vezane za medije i marketing.

2. Da li više voliš da radiš "Svitanje" ili jutarnji program, odnosno gde se bolje snalaziš?

- Volim da radim i "Svitanje" i "Novo jutro" zato što je suština emisija ista. Obe emisije se bave dnevnopolitičkim i društvenim temama. S obzirom na to da je "Svitanje" prvi jutarnji program koji počinje u 5.30, neka bude da mi je lakše da radim "Novo jutro" pošto mogu malo duže da spavam.

3. Kako tvoj rad u informativnom programu ocenjuju tvoji najbliži, a šta o tome kažu tvoji prijatelji?

- Iako se do sada nisam susretala sa negativnim komentarima o svom radu, to ne znači da ne bih uvažila konstruktivnu kritiku. Moja porodica i bliski prijatelji znaju koliko sam posvećena poslu i koliko vremena potrošim na svakog gosta. Ako njih pitate, često mi govore da zaslužujem autorsku emisiju.

4. Jesi li imala tremu zbog rada u živom programu i da li si se plašila određenih sagovornika?

- Od malih nogu imam iskustva sa javnim nastupom. Volim novinarski adrenalin koji daje živi program. Ne postoji sagovornik kog se plašim jer znam koliko sam posvećena svakoj temi koja se u našem programu obrađuje. Više se dešava da se sagovornici uplaše novinara, ali ih ne osuđujem. I najveći eksperti u svom poslu nekad nisu i najbolji oratori.

5. Šta su za tebe najveći izazovi rada u informativnom programu i sa kim bi volela da uradiš ekskluzivni intervju?

- Najveća čast i izazov jeste svakako prošlogodišnja kampanja "Budućnost Srbije" i voditi program za predsednika republike ispred 150.000 ljudi koji su došli da daju podršku. Najveći politički skup moderne istorije. Takođe sam ponosna na međunarodne konferencije koje sam vodila. Najizazovnije jeste prenositi znanje mlađim kadrovima kroz niz edukativnih radionica koje sprovodimo. Ekskluzivni intervju koji bih volela da uradim jeste sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Dopadaju mi se njegova odlučnost, nepredvidivost, hladnokrvnost pri odgovoru sagovornicima. Imam utisak da uživo emituje vrlo sličnu lidersku energiju, kao naš predsednik republike.

Foto: Medija centar Beograd

Milomir Marić

Katarina i Marić TV - HEPI

 

Marić odgovara Katarini: Svi bi da imaju više para, a jedino ja više pameti

1. U životu ste upoznali mnogo pametnih ljudi. Gde su ti ljudi sada, kako ih to nema?

- Ja sam ceo život i po celom svetu jurio pametne ljude da bih video koliko sam glup. Jedno vreme nisam smeo ni da progovorim, nego sam slušao pametnije od sebe. Od njih sam učio koje knjige treba da pročitam, gledao sam od njih kako se treba ponašati, da ne treba nešto lupiti, šta govoriti. Nisam ni sanjao da će doći vreme kad ljude ništa neće biti sramota, kad će se ponositi sopstvenom glupošću. Ljudi obično kažu: "Da mi je malo više para." Nisam sreo čoveka, osim sebe, koji je rekao "da mi je malo više pameti". Svi smatraju da je i ono pameti i ono gluposti što imaju previše. Ne žele ni tuđu pamet ni tuđu kulturu, već misle da su oni mera svega na svetu.

2. Kako živite u sadašnjem vremenu, kada je sve ono za šta govorite da je sramota postalo uobičajeno, da kažem, da je to postalo mejnstrim?

- Ja sam čovek starog kova i voleo bih da me ne primećuju. Sada svaki pristojan čovek upada u oči, on je senzacija. Ja sam kao vanzemaljac u svojoj zemlji. Pristojan i kulturan čovek jeste skandalozan u Srbiji. Kad kažem nešto pristojno, to odmah završi na naslovnim stranama novina jer to deluje skandaloznije od najgluplje izjave naših estradnih umetnika i rijaliti-zvezda. Ja se s njima merim, to je moja konkurencija. Ranije sam se merio sa velikanima srpske kulture. Sad imam veći izazov. Što je još gore, mislio sam da, kao pametan čovek, postanem svetska faca. Ali u moj najomiljeniji list na svetu Veniti fer ušao sam tako što su napisali da je čovek, misleći na mene, koji je mogao da bude Truman Kepot, pisac "Doručka kod Tifanija" ili francuski filozof Bernar Anri Levi, rešio da napravi najveće đubre na svetu. I to su ilustrovali mojom fotografijom sa Danilom Kišom.

3. Rekli ste da ste želeli da upoznate Crnjanskog kada ste dolazili u Beograd. Koga bi sada neko ko iz unutrašnjosti dolazi u Beograd neizostavno morao da upozna?

- Sada dolaze da upoznaju Kiju Kockar. Bio sam prisutan na Sajmu knjiga kada su ljudi u redovima čekali da im ona potpiše knjigu, dok je na štandu gde je knjige potpisivao Matija Bećković bilo svega njih nekoliko. Bio sam fasciniran da je pobednik jednog rijalitija postao momak koji je bio konobar u Parizu i on nikad nije čuo za Bećkovića, Ćosića... A mi smo bili opterećeni tim veličinama. Ali blago praznima duhom, njihovo je carstvo nebesko. To još u Bibliji piše. I sad se takvi ljudi pojavljuju na javnoj sceni i njima je ravno sve do Kosova, a mera im je nebo. Shvatam da što sam ja čitao, čime sam se bavio 50 godina, da je to promašeni život, mučenički život.

4. Toliko ste knjiga pročitali. I kad dođe neki pisac da predstavi knjigu uvek se ispostavi da ste je vi već pročitali. Kako postižete? Imate li socijalni život?

- Kad smo kod čitanja, evo trudim se da se ne vidi da sam išta pročitao. Još imam velikog kontrolora, suprugu, ona je jedna od najpoznatijih naših književnica i traži da čitam samo njene knjige. Ne dozvoljava da čitam druge. Tako da moram krijući da čitam. Tek kad ona zaspi, ja se budim i čitam do zore. I onda dolazim ovde u jutarnji program. A socijalni život je veoma ograničen u Beogradu. Nažalost, velikana s kojima sam ja odrastao više nema. Nema Mome Kapora, Dade Đurića, Danila Kiša, Dobrice Ćosića, Ljube Popovića, Peđe Milosavljevića.

5. Mnogo ste istraživali, putovali po svetu. Upoznavali razne ljude. Za čim ste tragali? A šta vas je u životu razočaralo?

- Mene je zanimao neprerađeni život. Družio sam se sa najvećim kriminalcima, zlikovcima, ubicama, hteo sam da upoznam život koji nije bio friziran. Ali čuo sam najpametnije stvari od najvećih kriminalaca, ljudi sa ivice života i smrti. Jedan od najvećih Đorđe Božović Giška jednom mi kaže: "Ovo je nepravda." "Kakva", pitam. A on će: "Ako obiješ trafiku, ukradeš, ti si lopov, ako ubiješ jednog čoveka, ti si ubica, ako opljačkaš banku na šalteru, ti si pljačkaš. Ali ako olovkom opljačkaš banku, ti si reformator, ako opljačkaš državu, ti si vizionar, ako uništiš živote ljudima, ti si velikan."

A razočarale su me sve one velike ideje, raznih usrećitelja, liberala, desničara, sve je bilo samo da bi se opljačkao narod.

Katarina odgovara Mariću: Marić mi ujutru prvo kaže: "Na šta ličiš?"

1. Jesi li ti stvarno lepa ili kao glumica glumiš lepoticu?

- Zbog ove situacije ja sada ujutru kupim Marića i dovozim ga na posao. Sad me vidi i bez šminke, odela, frizure. I onda mi uvek umesto dobro jutro kaže: "Na šta to ličiš." Pre toga mi nije verovao da me niko ne prepoznaje na ulici.

2. Da li vodiš program sa mnom čekajući sudbinsku ulogu koja bi od tebe napravila veliku glumačku zvezdu?

- Ne znam, nemam odgovor. Moguće. Ako treba, desiće se, ako ne, ništa. Ipak, to što sam završila FDU i te kako mi pomaže u ovom poslu. Ne želim ništa da očekujem jer bih se tako razočarala.

3. Kad bi mogla da biraš, koga bi stavila na moje mesto?

- Drago mi je zbog ovog pitanja. Mi obično gledamo prošlost, pokušavamo da zavirimo u budućnost, a ne vidimo sadašnjost. Ja bez ikakvog laskanja mislim da imam neverovatnu privilegiju da sam sa Marićem u studiju. Potpuno je fascinantno da mogu da ugrabim deo onoga što on zna i ljudi o kojima priča. Ne znam koga bih drugog u Srbiji izabrala da sedi pored mene.

4. Da li se osećaš slobodnije kada sama vodiš program, bez mene?

- Sada mnogo više nego ranije. Prvi put prošle godine kada je Marić otišao na odmor, koji je trajao dva meseca, pa je, recimo, trebalo da dođe Dačić, zvala sam Marića da ga pitam da li misli da ja mogu da vodim taj razgovor od 40 minuta. Rekao mi je samo: "Ajde, bre, šta je s tobom. Kreni samo ovo, ono." Eto kako me je oladio. Sada sam mnogo, mnogo sigurnija nego na početku i mnogo nesigurnija nego što ću biti ubuduće.

5. Šta ti je najveći strah u studiju. Jednom si pala, ali ja tad nisam bio tu?

- Da, klecnula su mi kolena i pala sam, pa sam imala podliv. Nemam neki poseban strah. Evo, pre neki dan je buba upala u studio, pa sam se razmahala rukama pokazujući Mariću, a on nije ništa razumeo. I tako sam ja mahala i mahala i ništa.