Nema sumpornih isparenja, uticaj prerade jadarita na vazduh skoro zanemarljiv!
Sumporna kiselina bi se koristila isključivo u zatvorenim sudovima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja. Ni u jednom laboratorijskom testu nije bilo njenih isparenja, a ako bi došlo do toga gasovi bi bili prečišćeni u mokrim skruberima pre ispuštanja u atmosferu, naglasio je profesor Jovović.
Suprotno katastrofičnim tvrdnjama protivnika iskopavanja litijuma u Srbiji, sumporna kiselina ne bi bila veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama u kojima se naširoko koristi. To je jedan od zaključaka nedavno objavljenih studija o proceni ekološkog uticaja projekta „Jadar“, na kojima je radilo preko sto nezavisnih domaćih i svetskih stručnjaka.
Za preradu ovog minerala razvijena je bezbedna, pouzdana i temeljno testirana tehnologija, o čemu je nedavno u intervjuu za „Politiku“ govorio profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, inače jedan od rukovodilaca u izradi studija.
Najsavremeniji filteri industrijskih gasova
- Sumporna kiselina bi se koristila isključivo u zatvorenim sudovima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja. Ni u jednom laboratorijskom testu nije bilo njenih isparenja, a ako bi došlo do toga gasovi bi bili prečišćeni u mokrim skruberima pre ispuštanja u atmosferu. Uostalom, proračuni i modeli su pokazali da uticaj procesnog postrojenja na okolni vazduh je skoro zanemarljiv - naglasio je profesor Jovović, stručnjak za industrijske procese i zaštitu životne sredine.
Testiranje tehnologije prerade jadarita, jedinstvenog minerala po sastavu, počelo je 2013. godine u rudniku Rio Tinta u Kaliforniji. Nastavljeno je 2017. godine u namenski izgrađenom pilot postrojenju u razvojnom centru u Bundori u Australji, koje je predstavljalo umanjenu verziju fabrike koja bi bila izgrađena u okviru kompleksa Jadar. U naredne dve godine sprovedeno je pet testiranja kojim je dokazana bezbednost i izvodljivost tehnologije.
Inovativni način prerade rude zahteva niže temperature, daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline. Gasovi koji nastaju u procesu prerade bili bi značajno ispod granica koje propisuju regulative o zaštiti životne sredine Srbije i EU, čak i pre nego što uđu u sistem za prečišćavanje. Kao dodatna mera zaštite projektovan je najsavremeniji sistem za prečišćavanje sa skruber filterima. On uklanja industrijske gasove koji nastanu kao rezultat hemijskog procesa sa efikasnošću od preko 99%.
Strogo kontrolisani uslovi
U javnosti postoji zabrinutost i u vezi sa samim transportom sumporne kiseline železnicom. Bezbednost rukovanja ovom hemikalijom razmotrena je u Studiji analize opasnosti od udesa projekta „Jadar“. Analizirani su najgori mogući scenariji, a zaključeno je da se rizik može kontrolisati na prihvatljiv način uz primenu zahtevanih mera bezbednosti.
Transport i skladištenje planirani prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti. Dopremala bi se železničkim cisternama namenjenim isključivo za tu svrhu. Istovar bi se vršio bez otvaranja gornjeg poklopca cisterne, kako bi se zaštitili radnici. Rezervoari su hermetički zatvoreni, imaju duple zidove i bazene za prihvat ukoliko dođe do curenja. U slučaju prelivanja, kiselina se odvodi do interne kanalizacione mreže gde se prikuplja i neutralizuje.
Nezavisni stručnjaci koji su učestvovali u izradi studija o proceni ekološkog uticaja projekta Jadar zaključili su da se primenom sigurnosnih mera mogu značajno smanjiti rizici povezani sa korišćenjem sumporne kiseline u procesu proizvodnje litijuma.
Isto važi i za druge predviđene uticaje na okruženje. Zahvaljujući primeni najsavremenijih tehnologija zaštite vode, vazduha i biodiverziteta, ovaj projekat se može bezbedno realizovati sa stanovišta zaštite životne sredine, u skladu sa najvišim ekološkim propisima Srbije i EU.
S obzirom na mogući ekonomski značaj ovog projekta za Srbiju i sve veću globalnu potražnju za litijumom, važno je da se o ovom strateškom resursu razgovara argumentovano. Prema do sada sprovedenim analizama i studijama, „Jadar“ ima potencijal da postane resurs svetske klase i okosnica zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
Bolivar
28.06.2024 15:14
Divota, jedino "zaboravljaju", za tonu litijuma, treba skoro 2500000l vode...sad ako vadimo 58000 tona/godisnje, odakle nam toliko vode s ovakvim susama...ako je u Boliviji 25% svetskog litijuma sto nisu kao seici?