Biogas kao stub cirkularne ekonomije i održive energetske budućnosti Srbije

Nedovoljno razvijeni sistemi za obradu i reciklažu, zajedno sa ograničenim kapacitetima za adekvatno odlaganje otpada, doprineli su akumulaciji problema koji se negativno odražava na životnu sredinu, zdravlje stanovništva, kao i na ekonomski razvoj zemlje. Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, susreće sa izazovima poput nedostatka infrastrukture za selektivno prikupljanje otpada, nedovoljnim brojem deponija koje ispunjavaju ekološke standarde, zanemarljivo male primene reciklažnih tehnologija i niske svesti javnosti o značaju reciklaže i smanjenja otpada.

U tom kontekstu, cirkularna ekonomija se ističe kao ključni koncept koji, osim što nudi održiva rešenja za mnoge savremene izazove, promoviše model u kojem se resursi koriste efikasnije, a otpad smanjuje do minimuma ili se u potpunosti eliminiše. Koncept “otpad kao resurs” leži u srcu cirkularne ekonomije, označavajući značajnu promenu u načinu na koji društvo pristupa proizvodnji i potrošnji. Ovaj pristup nas usmerava ka modelu koji otpad ne vidi kao bezvredan kraj, već kao vredan resurs spreman za ponovnu upotrebu, reciklažu ili konverziju u energiju.

Jedan od najznačajnijih praktičnih primera cirkularne ekonomije jeste proizvodnja biogasa, koja omogućava transformaciju organskog otpada u korisne izvore energije i biođubrivo, demonstrirajući kako se resursi mogu efikasno iskoristiti i reciklirati. Korišćenje biogasa ne samo da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i emisije štetnih gasova, već pruža odlično rešenje za upravljanje organskim otpadom, čime se doprinosi očuvanju prirodnih resursa i konačno, smanjenju otpada. Biogas tehnologija je idealan primer primene cirkularne ekonomije u praksi, koja transformiše organski otpad iz poljoprivrede, industrije i komunalnog sektora u resurse kao što su električna energija, toplotna energija, biometan i biođubrivo.

Biogas tehnologija je zrela tehnologija, a biogas sektor u Srbiji nije više mlad sektor i postoji preko 15 godina. U razvijenim evropskim državama biogas postrojenja uspešno rade već više od tri decenije. U biogas postrojenjima se proces proizvodnje biogasa odvija pod strogo kontrolisanim uslovima. Analogija sa procesom varenja u buragu preživara otkriva značajne sličnosti između elektrana na biogas i ovih bioloških sistema. U srži procesa proizvodnje biogasa je anaerobna digestija, prirodni proces razgradnje organske materije u odsustvu kiseonika. Ovaj proces ne samo da transformiše organski otpad u koristan izvor energije, već istovremeno smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, čime direktno utiče na mitigaciju klimatskih promena.

Foto: Udruženje Biogas Srbija

Biogas je najkompleksniji i za ekologiju najznačajniji oblik obnovljivih izvora energije. Najjednostavnije, biogas je mešavina gasova, koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim uslovima). Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–45 vol%). Ova mešavina gasova može se koristiti za proizvodnju električne i toplotne energije ili biometana, dok kao ostatak od procesa ostaje visokokvalitetno đubrivo čija je primena dozvoljena i u organskoj poljoprivredi. Drugih ostataka od procesa nema i proizvodnja biogasa je jedan potpuno zaokružen proces.

Biogas elektrane operišu na osnovu kontinuiranog unosa sirovina, čija je dostupnost imperativ za nesmetan rad ovih postrojenja. Biogas tehnologija koristi širok spektar organskog i biološkog otpada, pre tvarajući ga u korisne izvore energije. U tom kontekstu, poljoprivredni ostaci, posebno životinjski stajnjak, predstavljaju primarne sirovine. Stajnjak se zbog svog sastava, prisustva patogenih bakterija i potencijala za emitovanje metana u atmosferu, smatra prioritetnim za preradu.

U ekonomskom smislu, proizvodnja biogasa doprinosi lokalnom, a posebno ruralnom razvoju, otvaranju novih radnih mesta i smanjenju troškova upravljanja otpadom. Poljoprivrednici i preduzeća koja investiraju u biogas postrojenja mogu ostvariti značajne uštede i generisati dodatne prihode prodajom energije. Mogućnost da kombinuje upravljanje otpadom sa proizvodnjom energije čini biogas jedinstvenim među obnovljivim izvorima energije, nudeći praktično rešenje za dva izazova savremenog društva: energetsku sigurnost i očuvanje životne sredine.

Sa 39 biogasnih postrojenja koja već rade u punom kapacitetu i dodatnih 79 postrojenja u privremenom statusu, od kojih je veći deo u nekoj od faza izgradnje, sektor biogasa u Srbiji je pokazao značajan rast i potencijal za dalji razvoj. Investicije u ovu oblast ne samo da podržavaju ekološke ciljeve zemlje već i stvaraju mogućnosti za inovacije, tehnološki napredak i ekonomski rast. Razvoj biogas tehnologije nije samo investicija u energetsku nezavisnost već i u održiviju budućnost za naredne generacije.