EVO ČIME RASPOLAŽU SRBIJA I EGIPAT: Sutra se održava poslovni forum dve zemlje, spoljnotrgovinska razmena prošle godine 88,3 miliona dolara

Tokom posete državno-privredne delegacije Srbije Egiptu, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić, sutra će biti organizovan srpsko-egipatski poslovni forum dve zemlje, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) lane je ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Egiptom iznosila 88,3 miliona dolara.

To je za skoro 23 odsto manje nego 2022. kada je razmena iznosila 114,5 miliona.

Srbija je tokom 2023. godine u Egipat izvezla robu u vrednosti od 41,7 miliona dolara, što je smanjenje od blizu 17 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.

Smanjen je i uvoz iz Egipta i to za 27,4 odsto i iznosio je 46,6 miliona a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 78,3 odsto.

U strukturi izvoza glavne stavke su bile duvan i cigarete, zatim fluoridi aluminijuma, gorivo za mlazne motore, mašine za dizanje, utovar-istovar, traktori.

Kada je reč o uvozu prednjačila je urea, kalcijum fosfati i so, koji su predstavljali blizu 50 odsto ukupnog uvoza iz Egipta.

U Privrednoj komori Srbije navode da je Egipat druga najjača privreda u arapskom svetu posle Saudijske Arabije, da ima sklopljen novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će Egiptu obezbediti tri milijarde dolara tokom 46 meseci, nakon usvajanja reformi koje podrazumevaju prelazak na režim fleksibilnog deviznog kursa, reviziju plana privatizacije, povećanje uloge privatnog sektora, pooštravanje monetarne politike.

Foto: Tanjug/AP

Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, kao i na prihode od Sueckog kanala.

Kada je reč o potencijalima za saradnju, iz PKS navode da su potencijali za povećanje razmene uočeni u nekim grupama proizvoda u kojima već postoji razmena, ali i u drugim koje Egipat uvozi, a Srbija izvozi u značajnim vrednostima.

Dodaju da se saradnja može ostvariti u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, koje su među nosećim privrednim granama u obe zemlje i koje, tradicionalno, zapošljavaju veliki broj ljudi.

U izvozu u Egipat, postoji problem sa visokim carinskim opterećenjima i to kod svežeg voća, jabuka, krušaka, kajsija, trešanja, višanja, breskvi, nektarina, šljiva i suvih šljiva.  
Carine se kreću od 30 odsto za suve šljive do 60 odsto za kajsije, a najniža carina od 10 odsto se primenjuje na uvoz trešanja i višanja. 

Sa uvozom od 10 do 12 miliona tona žita godišnje, što je najviše u svetu, Egipat predstavlja šansu za izvoz srpskog žita.

Foto: pixabay.com

U sektoru energetike, egipatski partneri su zainteresovani da ostvare saradnju sa našim proizvođačima materijala i opreme za naftnu i rudarsku industriju, a posebno sa proizvođačima metalnih i plastičnih cevi, delova opreme za naftnu industriju, rudarske opreme za površinske kopove i slično.

Saradnja sa firmama iz Srbije obuhvatala bi isporuke i strateško partnerstvo na realizaciji projekata u Egiptu i trećim zemljama, za šta je egipatska strana posebno zainteresovana.
U okviru svoje strategije ''IKT 2030'', egipatska vlada preduzima niz aktivnosti u pogledu podsticanja investicionih ulaganja, izgradnje kapaciteta i programa obuke, reformi digitalnih državnih usluga i unapređenje neophodnih infrastrukturnih kapaciteta. 

U sektoru zdravstva, egipatska vlada je usmerena na razvoj preventivne medicine, što podrazumeva nabavku određenih medicinskih uređaja a u skladu sa naporima zemlje da unapredi ukupni zdravstveni sistem, očekuje se da će dugoročno postojati mogućnosti saradnje u oblastima medicinskih aparata i laboratorijske opreme, izgradnji, upravljanju i rekonstrukciji bolnica i seoskih zdravstvenih ustanova, programima obuke za lekare, medicinske sestre i laboratorijske tehničare te osnivanju  bioloških i laboratorijskih centara.

Kada je reč o pravno-regulatornom okviru između Srbije i Egipta 2005. godine je potpisano nekoliko sporazuma, koji predstavljaju osnov za unapređenje saradnje u ekonomskoj sferi, kao što su Sporazum o podsticanju i zaštiti investicija, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o kulturno-prosvetnoj i sportskoj saradnji te o sukcesiji bilateralnih sporazuma.

BONUS VIDEO: