BEČ GR­AD S NA­J­B­O­L­J­IM US­L­O­V­I­MA ZA ŽI­V­OT U 2023. - Nereciklirani otpad je rešen proizvodnjom električne i toplotne energije

Beč, glav­ni grad Au­stri­je, pro­gla­šen je pro­šle go­di­ne za grad s na­j­bo­ljim uslo­vi­ma za ži­vot. Po­red mno­štva ak­ti­v­nos­ti ko­je nu­di, kva­li­te­t­nog na­či­na ži­vo­ta i po­vo­lj­nih uslo­va za rad i ra­zvoj biz­ni­sa, Beč se izdva­ja i po to­me što je je­dan od pr­vih uspeo da re­ši pro­blem ne­re­ci­kli­ra­nog ot­pa­da, ta­ko što se od istog proi­zvo­di ele­k­tri­č­na i to­plo­t­na ene­r­gi­ja za do­ma­ćin­stva. Iz­me­đu sve­ga osta­log i to va­lja­no upra­vlja­nje ot­pa­dom, kao i po­se­b­na bri­ga za za­šti­tu ži­vo­t­ne sre­di­ne po­di­glo je au­stri­j­sku pre­sto­ni­cu na na­j­vi­šu le­stvi­cu, zbog če­ga je i pro­gla­šen na­j­bo­ljim u Evro­pi.

Da sve to ni­je do­šlo pre­ko no­ći, po­ka­zu­ju po­da­ci da je Beč po­čeo odvo­je­no sku­plja­nje ot­pa­da još po­če­t­kom osa­m­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, a do 1991. ovaj si­stem je za­ži­veo na ce­loj te­ri­to­ri­ji gra­da. Po­red to­ga, Beč je po­čeo da ko­ri­sti ot­pad ko­ji ne mo­že po­no­vo upo­tre­bi­ti ili re­ci­kli­ra­ti za proi­zvod­nju ele­k­tri­č­ne i to­plo­t­ne ene­r­gi­je u če­ti­ri Wa­ste to Ene­r­gy pos­tro­je­nja, od ko­jih je na­j­sta­ri­je izgra­đe­no pre 60 go­di­na. Ta­ko se jed­no od na­j­mo­de­r­ni­jih evro­p­skih pos­tro­je­nja za ene­r­ge­t­sko isko­ri­šće­nje ne­re­ci­kla­bi­l­nog ot­pa­da Pfa­f­fe­nauu Si­m­me­ri­n­gu na­la­zi upra­vo u Be­ču. Na go­di­šnjem ni­vou ovo pos­tro­je­nje pre­ra­di oko 250.000 to­na ot­pa­da, či­me se proi­zve­de stru­ja za 25.000 do­ma­ćin­sta­va i da­ljin­sko gre­ja­nje za 50.000 do­ma­ćin­sta­va.

- Pfa­f­fe­nau ko­ri­sti na­j­mo­de­r­ni­je dos­tu­p­ne te­h­no­lo­gi­je i osim što je mo­ra­lo da ispu­ni kri­te­ri­ju­me za za­šti­tu ži­vo­t­ne sre­di­ne iz na­j­stro­žih pro­pi­sa u Evro­p­skoj uni­ji (EU), mo­ra­lo je da ispu­ni i ar­hi­te­k­to­n­ske i este­t­ske za­h­te­ve. Di­za­jn obje­k­ta je re­zu­l­tat ar­hi­te­k­to­n­skog ko­n­ku­r­sa ra­spi­sa­nog ši­rom EU. Sva­kod­ne­v­no u pos­tro­je­nje do­đe od 140 do 200 ka­mio­na ko­ji isto­va­re pre­ko 1.000 to­na ot­pa­da dne­v­no. Gra­đa­ni su oba­ve­zni da kod ku­će re­ci­kli­ra­ju i odva­ja­ju ot­pad. Kod nas uglav­nom sti­že sa­mo ko­mu­nal­ni neo­bra­đe­ni ot­pad ko­ji mi ov­de spa­lju­je­mo - ka­zao je ne­dav­no za me­di­je Edva­rd Abart, vo­dič u pos­tro­je­nju Pfa­f­fe­nau.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, čak 3.500 za­po­sle­nih u Ode­lje­nju za upra­vlja­nje ot­pa­dom gra­da Be­ča sa­ku­plja ot­pad sa 2.800 ki­lo­me­ta­ra be­č­kih uli­ca. Za odvo­je­no sa­ku­plja­nje re­ci­kla­bi­l­nih vr­sta ot­pa­da pos­ta­vlje­no je 21.000 kan­ti i kon­te­j­ne­ra, ko­je se pra­zne do še­st pu­ta na dan. Ta­ko se sva­ki dan u Pfa­f­fe­nau pre­ve­ze oko 770 to­na ot­pa­da, ko­ji na­kon kon­tro­le za­vr­ši kao si­ro­vi­na za proi­zvod­nju to­plo­t­ne i ele­k­tri­č­ne ene­r­gi­je, u pe­ći­ma gde se spa­lju­je na te­m­pe­ra­tu­ri vi­šoj od 1.000 ste­pe­ni Ce­l­zi­ju­so­vih, a za­hva­lju­ju­ći vi­še­ste­pe­nom či­šće­nju di­m­nih ga­so­va emi­si­je iz pos­tro­je­nja su zna­ča­j­no ispod do­zvo­lje­nog ni­voa.

Foto: Eliksir

Pos­tro­je­nje za spa­lji­va­nje ot­pa­da Špi­te­lau, u be­č­kom okru­gu Al­se­r­gru­nd, ta­ko­đe se izdva­ja, s ob­zi­rom da go­di­šnje sna­b­de­va vi­še od 60.000 do­ma­ćin­sta­va eko­lo­ški pri­hva­tlji­vim da­ljin­skim gre­ja­njem i sko­ro 50.000 do­ma­ćin­sta­va ele­k­tri­č­nom ene­r­gi­jom.

- Za­šti­ta kli­me je za nas go­ru­će pi­ta­nje, i eto nas već po­la ve­ka ov­de u Špi­te­lauu, ka­zao je svo­je­vre­me­no ge­ne­ral­ni di­re­k­tor ko­m­pa­ni­je Vien Ene­r­gie (au­stri­j­ska na­cio­nal­na ene­r­ge­t­ska ko­m­pa­ni­ja), Karl Gru­ber, po­vo­dom go­di­šnji­ce i do­dao:

- Na­še pos­tro­je­nje je pra­vo ene­r­ge­t­sko ču­do: stru­ja i to­plo­ta za da­ljin­sko gre­ja­nje i hla­đe­nje se ov­de proi­zvo­de usred gra­d­skog je­zgra ko­ri­ste­ći ot­pad Be­č­li­ja na­stao u do­ma­ćin­stvi­ma, eko­lo­ški i či­sto.