Koronavirus 2021. godine donosi ozbiljnu ekonomsku krizu

Foto: pixabay.com

- Mi smo još uvek u tunelu i mislim da nam izlaz iz tunela još nije jasan. Svakako ćemo pretrpeti mnoge promene nakon kovida. Trebalo bi da sednemo, najuspešniji privrednici, akademska zajednica i država, i da vidimo kakva su nam iskustva i šta treba da uradimo da nas nešto tako ne iznenadi - ocenio je Zoran Drakulić.

Branko Greganović je podsetio da su rezultati banaka još uvek nejasni jer su pod uticajem mera i moratorijuma, tako da se još ne vidi šta se dešava "ispod površine".

- Mi smo na neki način zamrzli situaciju, i to jeste bila dobra strateška odluka. Ostaje da se vidi kako će domaća i međunarodna tržišta izgledati. Neku realniju sliku ćemo imati tek sredinom 2021. godine, kada isteknu svi efekti trenutnih mera - navodi.

I uticaj korone na IT sektor je veoma raznolik, a Nebojša Đurđević je naveo da to zavisi od sektora u kome posluju kompanije, pa su tako neke zabeležile rast, dok su druge veoma pogođene korona krizom.

- Ipak, tu postoji perspektiva jer su i u većini tradicionalnih industrija shvatili da je neophodno primeniti digitalne kanale, digitalne tehnologije... Mnoge kompanije su već ubrzale proces digitalizacije. Verujem da će je još brže završiti nakon pandemije - navodi on. 

 

 

Zoran Drakulić smatra da nas očekuje jedan užasan period od 3 do 6 meseci nakon nove godine, gde ćemo se susresti sa problemom nelikvidnosti privrede, posebno malih i srednjih preduzeća.

- Firme koje imaju neku prethodnu veliku akumulaciju mogu da se zaduže, ali će zbog nelikvidnosti biti i prilika za kupovinu nelikvidnih firmi. Biće jeftino kupiti neke stvari, posebno u sektoru usluga, recimo hotelijerstvo. Hoteli će biti jeftini, a trebaće Beogradu još hotela, to može biti dobra investicija. I građevinske firme će biti u problemu, moguće da će i one biti na prodaju. Ko ima para, taj sada kupuje, u krizama se prave najveći profiti - podseća Drakulić.

Banke će u narednom periodu sigurno biti opreznije, ali i preduzeća, ističe Branko Greganović i dodaje da će morati zajedno da se fokusiraju na novčane tokove, na stanje novca, na biznis preduzeća.

- Trenutno kupujemo vreme za drugu polovinu sledeće godine, da spremno dočekamo taj period kada će verovatno i kriza malo popustiti. Ima interesa u privredi, jedino se treba vratiti na pitanje likvidnosti. Moramo biti spremni i na negativne efekte, da jedan deo privrede neće moći da vrati svoje dugove - navodi on. 

Foto: pixabay.com

Nebojša Đurđević je još jednom istakao nedostatke Zakona o deviznom poslovanju, koji unosi nepotrebna administrativna opterećenja za srpske kompanije, stavlja ih u nepovoljnu situaciju u odnosu na konkurenciju i smanjuje interesovanje investitora.

- Problem je i pozitivistički pristup, gde u zakonu postoji lista stvari koja je eksplicitno dozvoljena, a sve ostalo je zabranjeno. To praktično onemogućava inovacije u Srbiji, jer usporava donošenje i korišćenje novih poslovnih modela, koji se već koriste u svetu. Kao rezultat mi imamo da digitalne kompanije čim nalete na ovakve prakse kojih nema u svetu, one jednostavno premeste svoj biznis u Ameriku, Holandiju ili Irsku i tamo nastave da rade i plaćaju porez. Zato se ovaj zakon često pominje kao Berlinski zid naše digitalne ekonomije - naveo je Đurđević.

Zoran Drakulić misli da su mere države za pomoć privredi bile sveobuhvatne, ali da ćemo pravu dubinu krize ćemo videti tek u prvom kvartalu 2021. On smatra da će neki sektori, posebno sektor usluga imati velike probleme i misli da je to jedan sektor kome treba pomoći jer je najpogođeniji. Ipak, misli da je prostor za nova davanja dosta limitiran, dok Branko Greganović navodi da su NPL-ovi, na žalost, neizbežni saputnici trenutne situacije.

- Sigurno ćemo se suočiti sa porastom nenaplativih kredita - najavljuje.

Nebojša Đurđević je istakao da je naš startap ekosistem još u ranoj fazi razvoja, i to se vidi jer još nemamo anđela investitora i venture capital fondova. Još uvek nema dovoljno startap kompanija, tako da menadžer fonda nema dovoljno firmi u koje može da investira i da bude posvećen našem tržištu.

 

 

- Tu je neophodno da država uđe sa svojim politikama, da se ubrza razvoj ekosistema. Najpre, da se poveća broj startap kompanija davanjem pre-seed grantova od države. Drugi deo je vezan za rast kvaliteta startap kompanija, akceleratori sa jakim međunarodnim mentorima. I tu je bitno obezbediti kofinansiranje. Treća stvar je da se smanji taj jaz između finansiranja koje je do sada uzelo učešće u našem startap ekosistemu, za onoliko koliko zaostajemo u ovoj fazi. Zaista je značajno da je ova Vlada to prepoznala i lepo je videti da postoji sistemski plan u trajanju od pet godina, da se postignu ova tri cilja - rekao je Đurđević.

Zoran Drakulić nije siguran da će naredne godine biti moguće ostvariti najavljeni rast privrede, a Branko Greganović je podsetio da će kovid kriza sigurno produžiti vreme konsolidacije srpskog bankarskog sektora na 5 do 10 godina.