OVO JE CAKA DA NE PLATITE RAČUNE, NI IZVRŠITELJI VAM NE MOGU NIŠTA: Posle 12 meseci se pozovete na ovaj član zakona i sve je otpisano

- Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa – struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatora. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti - kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović.

Trgovac može da tuži dužnika i posle pet godina, ali pravo potrošača je da se pozove na zastarelost, kaže naš sagovornik i dodaje da, ako to ne uradi, dug ponovo postaje regularan i trgovac može da ga naplati preko izvršitelja.

- Problem je što neki mobilni operatori, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina. Svaki potrošač je dužan da u roku izjavi prigovor zastarelosti i takav postupak bi na sudu kasnije bio obustavljen - objašnjava Gavrilović.

U udruženju potrošača „Efektiva“ navode da se potrošači masovno žale da pojedini trgovci uslugama fiksne i mobilne telefonije preko svojih punomoćnika pokušavaju naplatu davno zastarelih potraživanja, uz tvrdnju da se na ove usluge, navodno, ne primenjuje član 378 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji predviđa jednogodišnji rok zastarelosti za komunalne usluge, struju i telefoniju, već se, za pravna lica, primenjuje član 374 ZOO koji predviđa trogodišnji rok zastarelosti, a za fizička lica, član 371 ZOO koji predviđa opšti, desetogodišnji rok zastarelosti.

Reč je, kako tvrde, o obmani prosečnog potrošača, zasnovanoj na njegovoj pravnoj neukosti, nepoznavanju propisa i nepoznavanju sudske prakse.

Naime, iako 1978. godine, kada je ZOO stupio na snagu, mobilna telefonija nije postojala, u članu 378 stav 3 ZOO se jasno pominje reč “telefon” koji je širi pojam od fiksne i od mobilne telefonije, pri čemu se član 378 stav 3 odnosi ne samo na fizička, već i na pravna lica.

Razlika u primeni roka zastarelosti postoji samo kod komunalnih usluga, koja se podvode pod član 378 stav 1 ZOO, a taj stav se odnosi isključivo na “domaćinstva”, ne i na pravna lica. Tako se na fizička lica (kao članove domaćinstva) primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, a na pravna lica trogodišnji rok zastarelosti.

Da li je neophodno čuvati dokaze o uplati?

Potrošač nema zakonsku obavezu da čuva račune i uplatnice, ali u slučaju sporne situacije to može da predstavlja problem, tako da je savet potrošačima da makar čuvaju pristigle račune.

- S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene - kaže predsednik Udruženja potrošača “Efektiva”.

BONUS VIDEO