POLITIČKE IGRE SRBIJU KOŠTAJU 10 MILIJARDI EVRA: Može da bude kao Švajcarska, ali nekome to nije u interesu

Kad se ovde doda da, prema zelenoj agendi EU, većina zamalja treba s automobila na gorivo i naftu da pređe na električne, rekao bi čovek, zarada je zagarantovana. Iskreno zabrinutih za životnu sredinu ima, zbog čega se i čeka studija uticaja pomenutog rudnika, ali ima i onih, i to u opoziciji, koji koriste brigu za prirodu ne bi li ostvarili svoj naum, a to je promena vlasti.

Oni hoće da izguraju Srbiju iz sigurne priče oko prerade litijuma, odnosno vladajuću koaliciju, da bi onda oni preuzeli taj unosan biznis. I sam lider SSP Dragan Đilas rekao je da on smatra da je litijum šansa za Srbiju, a onda je išao na ekološke proteste.

- Ja i dalje mislim da će jednog dana litijum biti šansa za Srbiju, kao što će biti šansa za Nemačku i mnoge druge države koje imaju jadarit, kada i ukoliko se usavrši način eksploatacije koji neće ugroziti životnu sredinu - rekao je Ðilas nedavno za NIN.

Foto: ST/N. PANČIĆ

 

Kad se ovako poređaju stvari, sve je jasno, ali hajde da pogledamo šta bi to država i narod mogli da izgube ovim političkim mešetarenjem, a za šta se čitav svet bori.

ZAŠTO BACATI MILIONE

Na lozničkom području nalaze se velika nalazišta jadarita, a jedan od 26 njegovih minerala je litijum, nezamenljiv mineral u izradi litijumskih baterija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na osnovu analize šta je to što bi zemlja mogla da dobije od eksploatacije litijuma ideja aktuelne vlasti je ne da se u Srbiji proizvode baterije već električni automobili, što bi donelo i najveću dobit našoj zemlji.

- Zato smo zvali najveće proizvođače električnih automobila na konsultacije jer bi Srbija tom proizvodnjom imala dobit u BDP od više od 10 milijardi evra - kazao je Vučić.

Foto: Tanjug/J. ILIĆ

Na ekonomsku stranu rudarenja litijuma ukazao je i poslanik SNS Vladimir Đukanović - ako se kroz elaborate i studije dokaže da bi bili poštovani svi standardi za zaštitu životne sredine, zašto bismo bacali milijarde dolara na godišnjem nivou u vetar.

- Srbija jedina u Evropi ima, uz litijum, i jadarit i bor, što nas čini veoma poželjnim za potencijalno otvaranje fabrike za električne baterije, pa čak i za električne automobile. Znači, ako se zalažemo za zdravu životnu sredinu, onda bi naš nasušni interes trebalo da bude dopuštanje eksploatacije litijuma uz sve standarde za zaštitu životne sredine i pravljenje fabrike za električne automobile jer svuda u svetu postoji težnja da se iz saobraćaja sklanjaju automobili sa dizel-motorima i da sve polako prelazi na elektriku baš iz prioritetnog razloga, koji se zove zaštita životne sredine - poručio je Đukanović.

NOVA RADNA MESTA

A pored dolaska automobilskih kompanija, Srbija bi imala i druge benefite od otvaranja rudnika litijuma. Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta, izneo je podatke da su (izgradnja rudnika trajaće četiri godine) projektovana ulaganja kompanije "Rio Tinto" od početka do kraja izgradnje rudnika 2,4 milijarde dolara, što je najveća strana direktna investicija u Srbiji do sada.

- Ukupni godišnji doprinos projekta privredi procenjuje se na 2,9 odsto BDP, uzimajući u obzir lanac snabdevanja i efekte potrošnje. Porezi iz projekta "Jadar" doprineli bi budžetu s prosečnim godišnjim iznosom od 133 miliona dolara - naveo je Lončar, kao i da je u planu kompanije da se stvori nacionalni lanac vrednosti, što podrazumeva da se ovde iskopava litijum i da se u našoj zemlji prave gotovo svi proizvodi.

Foto: ST/P. DIVAC

 

Koje bi benefite Srbija mogla da ostvari otvaranjem rudnika, pojašanjava i Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta. Kako navodi, otvaranje svakog rudnika predstavlja dobru razvojnu šansu za šire okruženje, a posebno ako se radi o deficitarnoj i traženoj mineralnoj sirovini, kakvi su litijum i borna kiselina.

- Politizovani deo srpske javnosti, koja nastupa pod parolom "što gore - to bolje" ne dobija ništa, samo i dalje ostaje u neizvesnosti hoće li doći na vlast i kada. Normalan deo javnosti, posebno u širem okruženju rudnika, investicijom u rudnik i radom rudnika dobija nova radna mesta, priliku da ostane, radi i formira familiju u svom okruženju i na svojoj dedovini, priliku da radi i zaradi, da nauči posao, proveri to što je naučio na drugim pogonima u svetu i time postane stručnjak u svetskim rudarskim okvirima - kaže Knežević za Srpski telegraf.

Isto tako, dodaje, raste cena nekretninama, doseljavaju se stručni kadrovi, dok se na nivou države povećavaju svi prihodi, a država postaje samostalnija i važnija na tržištu deficitarnih proizvoda.

- Očekuje se da razvoj rudnika prati i nadgradnja u korišćenju dobijene sirovine, od izrade baterija do kompletiranja električnih vozila - ističe Knežević.

BONUS VIDEO