NAGLO PALA CENA ŽITA: Evo kako će to da utiče na potrošače

Kako je potvrđeno i sa novosadske Produktne berze, pojeftinili su svi primarni proizvodi a najviše se trgovalo kukuruzom i uljanom repicom. Zbog veće zainteresovanosti kupaca početna cena kukuruza je sa 30 dinara, po kilogramu, neznatno porasla ali je ona i dalje za oko pet odsto manja nego nedelju dana ranije, naglašavaju berzanski stručnjaci.

Slično se dogodilo i na tržištu pšenice, a kako su ponuđači nudili višu cenu nije došlo do realizacije većeg broja ugovora. Krajem nedelje cena žita novog roda bila je 34 dinara bez PDV-a što je za gotovo 7,5 procenata manje u odnosu na protekli period. Istovremeno nije bilo kupaca za žito iz prošlogodišnjeg roda što je inače i karakteristično za ovo doba godine. U izveštaju Produktne berze napominju i da je zbog manje tražnje za sojom, cena ove uljarice takođe snižena ali i da ponuđači nisu pokazali veliko interesovanje da je prodaju.

Srednja cena sojinog zrna bila je 68,75 dinara po kilogramu, što je pad od 5,28 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu.

Foto: pixabay.com

Najveća tražnja bila je za uljanom repicom, koja poslednjih nekoliko godina zauzima sve veće površine u Srbiji. Ipak, ni proizvođače ove kulture neće obradovati činjenica da je njena cena na berzi prošle nedelje pala za više od sedam procenata.

Još pre dve nedelje vest o mogućnosti otvaranja crnomorskih luka pa tako i „oslobađanja” ukrajinskih zaliha oborila je cene žita. Stručnjaci sada napominju da je poslednje pojeftinjenje žitarica direktno u vezi sa poslednjim izveštajem američkog ministarstva poljoprivrede.

Kako je preneo „Agroklub”, izveštaj ministarstva poljoprivrede SAD-a o stanju useva i podaci o svetskim zalihama izazvali su pad cena na svim svetskim berzama. Portal „Agrarhojte” izvestio je da su cene pšenice i kukuruza istoga dana naglo pale a potom i soje i uljane repice, najpre na berzi u Čikagu a potom se takvo stanje lančano prenelo i na evropsko tržište. Izveštaj USDA pokazao je da su američki poljoprivrednici u ovoj godini zasejali više kukuruza i manje soje kako bi iskoristili visoke cene žitarica.

Prema tim podacima, površine pod kukuruzom su beznačajno veće pa je za analitičare iznenađujuće da je ovaj podatak izazvao tako nagli pad cena na svim tržištima.

Ukupne površine pod pšenicom procenjene su na 19,06 miliona hektara što je povećanje od jedan odsto u odnosu na 2021. Durum pšenica zasejana je na 0,80 miliona hektara što je oko 21 odsto više nego prošle godine.

U analizi se napominje da su svetske zalihe pšenice starog roda manje nego u istom periodu 2021, a kukuruza veće u odnosu na prošlu godinu. Iako je udruženje „Žita Srbije” nedavno objavilo da smo u novu žetvu, zbog ograničenja izvoza, ušli s rekordnim zalihama od 700.000 tona pšenice, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović demantovao je te podatke. On je za Tanjug rekao da nije vreme za špekulantsko ponašanje i da nije tačno da Srbija ima 700.000 tona pšenice u skladištima, nego 60-70 odsto manje od toga. Privredi okupljenoj u „Žita Srbije” poručio je da je pre petnaestak dana izvršen inspekcijski nadzor i da se zna tačno koliko žita ima.

Naglasio je da će tržišne cene pšenice biti i da će država reagovati ako neko pokuša špekulantski da se ponaša. Govoreći o državnoj odluci da kupi 131.000 tona pšenice po 40 dinara naveo je da je ta cena za proizvođače mala a za prerađivače velika.

„Pratili smo tržište, berze na koje smo naslonjeni direktno i indirektno. Ta količina pšenice nam je dovoljna da sa onom koja je u skladištima budemo bezbedni u slučaju lomova”, rekao je on. Naglasio je da se mera ograničavanja cena najbitnijih proizvoda nastavlja kako bi se obezbedili standard i kupovna moć potrošača. „Moramo biti obazrivi. Našli smo meru. Sve cene ostaju na istom nivou kao pre šest, sedam meseci, samo je šećer poskupeo šest do sedam dinara. Vlada Srbije će voditi računa šta se događa na tržištu, ako treba i intervenisati iz robnih rezervi”, kazao je on. Napomenuo je da se mere donose u okruženju dinamičnih promena na tržištu zbog rata koji je na hiljadu kilometara od Srbije. „Moramo da se prilagođavamo uslovima. Sprovodimo odgovornu politiku. Vodimo računa o potrošačima, ali i da sačuvamo privredu, a da mnogo ne upletemo državu”, rekao je Nedimović.

BONUS VIDEO