OPASNA RIBA IZ FUKAŠIME U SRPSKIM KONZERVAMA SARDINE?! Evo šta pokazuje nova oznaka na konzervama sa ribom!

Svet je u nedavnoj prošlosti bio svedokom kontroverzne situacije u kojoj je premijer Japana, zajedno sa nekoliko ministara, konzumirao morske plodove ulovljene u blizini nuklearne elektrane u Fukušimi. Ovaj ručak trebalo je da posluži kao demonstracija bezbednosti hrane iz tog regiona, uprkos ispuštanju prečišćene radioaktivne vode u Tihi okean sa pomenute nuklearne elektrane. Ovo je izazvalo zabrinutost, posebno među potrošačima koji kupuju ribu iz istog regiona, često dostupnu i na srpskom tržištu.

Iako područje oko Fukušime nije direktno označeno kao radioaktivno, postoji opravdana zabrinutost zbog ispuštanja radioaktivne vode iz nuklearke. Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" napominje: "To ne znači da su ta područja radioaktivna, ali ima logike ako se uzme u obzir da je iz te nuklearne elektrane Fukušima nedavno ispuštena ponovo radioaktivna voda i to će se nastaviti u narednim godinama. Dakle, ima logike da je to područje bar donekle kontaminirano i rizično."

Cunami koji je 2011. godine pogodio nuklearnu elektranu Fukušima uzrokovao je oštećenje postrojenja, nakon čega se nakupilo više od milion tona otpadne vode. Reservoari su skoro puni, zbog čega je japanska vlada odlučila da tu vodu ispušta u Tihi okean tokom narednih 30 godina. Iako su relevantne svetske agencije podržale ovu odluku, Kina i ribolovci iz tog regiona nisu je odobrili. Kao rezultat toga, uvoz morske hrane iz Japana u Kinu opao je za čak 67 odsto u avgustu.

Iako istraživanja pokazuju da nivo radioaktivnih supstanci kod ribe ne prelazi dozvoljene granice, pojedini slučajevi su izazvali zabrinutost. U maju je, pored same nuklearne elektrane, jedna ulovljena riba imala čak 180 puta veću koncentraciju opasnog elementa - cezijuma, nego što je dozvoljeno.

Put ribe iz rizičnih područja do srpskih prodavnica je složen. Uvoznici moraju dobiti dozvolu od Uprave za veterinu, nakon čega se konzerve šalju na analizu. Riba može biti radioaktivna u određenoj meri, ali ne sme prelaziti propisanu granicu. Laboratorije Instituta za higijenu i tehnologiju mesa sprovode takva istraživanja. Dr. Maja Gajić Kvaščev sa Instituta kaže: "Sadržaj radionukleida može da bude različit, mi to pratimo, kao i njihovu aktivnost u nekom od uzoraka, tako da nije bilo ni neobičnih nalaza radionukleida niti povećane koncentracije onih koji bi bili predmet monitoringa."

Naučnici tvrde da je količina vode koja se iz rezervoara elektrane ispusti u okean toliko mala da ne predstavlja opasnost za živi svet. Ipak, postavlja se pitanje da li je svaka limenka pojedinačno kontrolisana. Dr. Maja Gajić Kvaščev napominje da su u Institutu obavezni da prijave svako neusaglašenje sa pravilnicima ispekciji Direktorata za radijacionu sigurnost.

Do sada, količine opasnih materija u ribi iz ovih područja nisu prelazile dozvoljene granice. Pravila u Srbiji čak su stroža od evropskih standarda, čineći potrošače sigurnijim u vezi sa konzumacijom ribe iz ovih rizičnih područja.

BONUS VIDEO