DA LI JE HRANA U NEMAČKOJ STVARNO JEFTINIJA NEGO U SRBIJI? Malagurski sve objasnio: OVE STVARI SU UTICALE NA SKOK! (VIDEO)

Cene nekih proizvoda, evidentno, i po nekoliko puta su jeftinije u inostranstvu, nego u Srbiji, navodi režiser Boris Malagurski. On navodi neke primere koji na to jasno ukazuju: na primer, dok tegla Nutele od 750 g košta 3 evra u Nemačkoj, u Srbiji je to 1000 dinara. Sladoled "Ben i Džeri" u Italiji košta 4 evra, dok je u Srbiji 720 dinara. Osim toga, neki srpski proizvodi su jeftiniji u inostranstvu nego kod kuće.

Međutim, za sve ovo postoji jasno objašnjenje u globalnim događajima od pandemije korona virusa na ovamo.

- U Srbiji je monopol zakonski dozvoljen, pod uslovom da se ostvaruje fer sredstvima tržišne utakmice. To znači da ako neka kompanija na pošten način ostvari dominaciju na tržištu do te mere da istisne svu konkurenciju, ona ne krši zakon. Lično mislim da to nije dobra regulativa, jer kada neko jednom ostvari monopol, gotovo je nemoguće razbiti ga. Međutim, nekim moćnicima ni to nije dovoljno. Komisija za zaštitu konkurencije, antimonopolsko telo Republike Srbije, nedavno je pokrenula postupke protiv četiri velika trgovinska lanca zbog dogovaranja oko cena - navodi Malagurski.

Foto: Shutterstock

On dalje objašnjava kako ovo 'nameštanje' cena funkcioniše u praksi:

- Ti i ja držimo dva najveća supermarketa. Ako je fer utakmica, tebi je cilj da nižim cenama privučeš više potrošača, pa se onda takmičimo ko će više spustiti cene i potrošači iz toga izvlače korist. Ali, možda ja tebe pozovem i kažem: 'Šta misliš, da i ti i ja podignemo cene, pa da svuda budu visoke cene i tako zaradimo više, jer onda potrošač nema drugog izbora?' Ako se mi s tim ciljem udružimo, postajemo kartel. -

Kako dalje kaže, Komisija je pokrenula postupke protiv lanaca u stranom, ali i domaćem vlasništvu. Ali, da li su samo oni krivi, postavlja pitanje Malagurski?

- Visoke su cene i u drugim marketima. Ima nekih faktora koji su van naše kontrole. Globalni porast potražnje za energentima nakon haosa uzrokovanog koronom podigao je cene svega još 2021. godine. Tako nastala energetska kriza se dodatno zaoštrila nakon što je zapad uveo sankcije Rusiji, što je dovelo do još veće nestašice energenata i dodatnog rasta cena proizvodnje, energenata i transporta. To se odrazilo na sve zemlje koje su vezane za Evropsku uniju, pa tako i Srbiju. Stanje se dodatno pogoršalo prošle godine kada su Huti počeli da ometaju, a delimično i zaustavljaju transport kroz Suecki kanal, što je podiglo logističke troškove na globalnom nivou. Suša je takođe bila faktor u podizanju cena hrane. Sve ovo je neizbežno dovelo do porasta cena u samoposlugama. -

Foto: pixabay.com

Međutim, od aprila prošle godine do marta ove, promet se trgovcima povećao, iako je narod manje kupovao, dodaje on. Kako je to moguće? Tako što su cene u maloprodajama udvostručene.

- Prosečna marža, odnosno razlika između nabavne i maloprodajne cene u samoposlugama, je 2016. godine bila 19% da bi 2023. godine dostigla 38%. To znači da su njihovi ukupni prihodi porasli sa 35 milijardi dinara na 84 milijardi dinara - kaže Malagurski. 

Još zanimljiviji je podatak da marketi koji su pod istragom nisu po istim cenama nabavljali ključne namirnice, iako su te namirnice manje-više po istim cenama. Maloprodajne cene nemaju nikakve veze sa veleprodajnim, a trebalo bi, pa smatra, ovaj podatak dodatno upuće na kartelizaciju. 

Foto: Ap photo

Raste cena proizvoda, ratu i plate

Kako Malagurski dalje govori, sa porastom cena u prodavnicama, država podiže minimalnu cenu zarade, ali pohlepni trgovci nastavljaju da podižu cene u marketima. Na to je još leta 2023. godine guvernerka Jorgovanka Tabaković upozoravala, podseća režiser.

- Ne treba koristiti rast troškovnih pritisaka za neopravdano podizanje profitnih marži i povećanje cena - kazala je tada.

Ovo se naziva još i "pohlepinflacija", kaže Malagurski i navodi primer Džefa Bezosa.

- Bezos je imao taktiku da stvori monopol sa  prodavanjem robe sa gubitkom kako bi utopio manje konkurente koji nisu imali istu finansijsku podlogu. Privukao je brojne investitore sa "Vol strita" koji su bili spremni da sipaju pare u prazno godinama kako bi u budućnosti imali ogromnu dobit. Cilj nikada nije bio da Amazon dominira tržištem, već da ga zameni sobom - dodaje on.

Amazaon ide ka tome da postane infrastruktura kroz koju će morati svi prodavci da prođu do kupaca.

Kako su srpski proizvodi jeftiniji u inostranstvu?

Malagurski prosto odgovara na ovo pitanje, srpski proizvođači su spremni da svoju robu prodaju za koliko god mogu, pa čak i za minimalan profit, a nekad i da posluju u gubitku kako bi se probili na tržište neke zemlje.

- Kad hleb poskupi u Nemačkoj, Nemsci su spremni da tog dana ne kupe hleb ako smatraju da je poskupljenje neopravdano. Imaju jaka potrošačka udruženja, kulturu i solidarnost, a mi je nemamo - kaže on.

 

 

Malagurski kaže da se cene rešavaju pritiskom i bojkotom potrošača, ali i pritiskom države. Kako zaključuje, istraga Komisije je pohvalan i važan korak. 

BONUS VIDEO