NARODNA BANKA SRBIJE DONELA ODLUKU O KAMATAMA! Evo kolika će biti stopa!

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) na sednici koja je održana 7. novembra 2024. godine odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na trenutnom nivou od 5,75%. Pored toga, NBS je odlučila da kamatne stope na depozite i kreditne olakšice ostanu nepromenjene – depozitna stopa ostaje na 4,5%, dok će kreditne olakšice i dalje biti na nivou od 7,0%.

Ova odluka NBS dolazi u trenutku kada ekonomija Srbije, ali i globalna ekonomska kretanja, prolaze kroz izazovne periode, posebno zbog inflacionih pritisaka i globalnih ekonomskih nesigurnosti. Kamatne stope koje NBS primenjuje direktno utiču na troškove zaduživanja i štednje u zemlji, te su stoga od ključnog značaja za privredu, građane i poslovni sektor.

Odluka o zadržavanju kamatnih stopa na istim nivoima pokazuje da centralna banka nastoji da održi stabilnost domaće valute i finansijskog sistema, dok u isto vreme nastoji da obezbedi povoljan okvir za privredni rast i investicije. Činjenica da NBS nije povećala referentnu kamatu ukazuje na procenu da je trenutna inflacija pod kontrolom, ili da se njen dalji rast očekuje u granicama koje su u mogućnosti da se kontrolišu kroz postojeće mjere. Kamatna stopa, kao osnovni instrument monetarne politike, koristi se za upravljanje inflacijom i likvidnošću u bankarskom sistemu.

Jedan od važnih razloga za ovakvu odluku može biti i to što su inflacioni pritisci u Srbiji u poslednjim mesecima počeli da slabe, što daje centralnoj banci više prostora da zadrži stabilnu kamatnu politiku. Takođe, iako inflacija i dalje ostaje izazov za ekonomiju, njeno smanjenje može omogućiti stabilizaciju cene na domaćem tržištu, čime bi se stvorili povoljniji uslovi za poslovanje i štednju.

Na sednici se razgovaralo i o globalnim ekonomskim kretanjima koja imaju značajan uticaj na domaću ekonomiju. Rast kamatnih stopa u velikim svetskim ekonomijama, kao što su SAD i Evropska unija, može imati efekat na kretanje kapitala i investicija u Srbiji. Takođe, i dalje prisutna inflacija u Eurozoni i globalni ekonomski rizici, uključujući trgovinske napetosti i političke izazove, mogu uticati na ekonomsku stabilnost i valutne tokove u Srbiji.

U ovoj situaciji, NBS mora pažljivo pratiti sve relevantne ekonomske pokazatelje, uključujući inflaciju, rast bruto domaćeg proizvoda, kamatne stope u globalnoj ekonomiji, kao i dinamiku kretanja na tržištima rada i robe. Odlučivanje o kamatnim stopama je složen proces, jer ne samo da utiče na inflaciju i štednju, već i na troškove zaduživanja za preduzetnike i građane, te stoga predstavlja ključnu polugu za makroekonomsku stabilnost.

Za očekivati je da će centralna banka i dalje pažljivo pratiti kretanje inflacije i ekonomskih parametara u narednim mesecima, kako bi pravovremeno reagovala u slučaju da dođe do promena koje bi mogle ugroziti makroekonomsku stabilnost. Na ovaj način, NBS nastoji da balansira između podrške privrednom rastu i kontrole inflacije, što predstavlja ključni izazov za centralne banke širom sveta, pa tako i za onu u Srbiji.

Pored ovih odluka, važno je napomenuti da će ove kamatne stope imati direktan uticaj na bankarski sektor, jer će troškovi zaduživanja za komercijalne banke ostati stabilni, što bi moglo uticati na ponudu i cenu kredita za krajnje korisnike, bilo da su u pitanju preduzetnici, privatna lica ili države. Takođe, štednja građana može biti podstaknuta stabilnim kamatnim stopama na depozite, što može doprineti većoj štednji i stabilnosti bankarskog sektora.

Uz ove odluke, NBS će i dalje sprovoditi druge mere monetarne politike koje imaju za cilj stabilizaciju finansijskog tržišta i podršku ekonomskom rastu, uključujući upravljanje deviznim rezervama, regulisanje likvidnosti i obezbeđivanje povoljnog okruženja za investicije.

Ove odluke centralne banke takođe dolaze u kontekstu globalnih ekonomskih promena, kada se centralne banke širom sveta suočavaju sa izazovima upravljanja inflacijom, globalnim tržištima kapitala i geopolitičkim rizicima. NBS će, stoga, morati da nastavi sa pažljivim praćenjem tih globalnih trendova kako bi adekvatno reagovala u budućnosti, ako bude potrebno prilagoditi svoju monetarnu politiku kako bi obezbedila dugoročnu ekonomsku stabilnost i rast Srbije.

BONUS VIDEO