USPON I PAD TEHNOLOŠKOG GIGANTA! O pogrešnim potezima čuvene NOKIE se još uvek priča!

Od malog proizvođača papira do globalnog lidera u mobilnoj industriji, Nokia je prošla kroz transformaciju koja je inspirisala generacije preduzetnika. Međutim, njen pad je bio jednako fascinantan kao i uspon, a često se koristi kao studija slučaja poslovnih grešaka.

Nokia je osnovana 1865. godine u Finskoj kao fabrika za proizvodnju papira. Osnivač Fredrik Idestam započeo je svoj posao u malom industrijskom pogonu na reci Nokianvirta, po kojoj je kompanija kasnije dobila ime. Početna delatnost bila je proizvodnja papira visokog kvaliteta, što je bilo od velikog značaja za rastuću industriju štampe. Tokom narednih decenija, Nokia je prošla kroz nekoliko transformacija. Kompanija je proširila svoje poslovanje na gumarsku industriju, proizvodnju kablova, a kasnije i elektroniku. Ova diverzifikacija omogućila je Nokiji da se prilagodi promenama u industrijskim trendovima. Ključni trenutak dogodio se 1960-ih godina, kada je kompanija ušla u telekomunikacioni sektor, prepoznajući potencijal za rast u ovoj oblasti. Početak proizvodnje telekomunikacione opreme postavio je temelje za njen budući status tehnološkog giganta.

Ulazak Nokije u industriju mobilnih telefona dogodio se 80-ih godina prošlog veka, kada je kompanija lansirala svoj prvi mobilni telefon – Mobira Cityman. Početkom 90-ih, Nokia je donela stratešku odluku da se u potpunosti fokusira na telekomunikacije, što je dovelo do uspeha i uvećanja profita.

Jedan od ključnih momenata dogodio se 1994. godine kada je na tržište plasiran model 2100. Ovo je bio prvi model koji je imao kultni ton zvona Nokije, koji je postao prepoznatljiv simbol brenda. Model je prodat u više od 20 miliona primeraka, što je daleko premašilo tadašnja očekivanja.

Do kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, Nokia je postala lider na tržištu mobilnih telefona, držeći više od 40% globalnog tržišta. Njeni telefoni, poput modela 3310, postali su ikone, poznate po izdržljivosti, dugotrajnoj bateriji i jednostavnom korisničkom interfejsu. Nokia je takođe bila pionir u razvoju mobilnih mreža, uključujući 2G i 3G tehnologije, koje su omogućile bolju globalnu povezanost.

Međutim, serija strateških grešaka dovela je do njenog pada. Prva velika greška bila je potcenjivanje značaja pametnih telefona i promena koje je Apple doneo lansiranjem iPhone-a sada već davne 2007. godine. Dok su konkurenti poput Samsunga brzo prešli na Android operativni sistem, Nokia se držala svog operativnog sistema Symbian, koji nije doživeo konkretnije i značajnije promene i samim tim nije mogao da parira modernim operativnim sistemima.

Još jedan problem bila je neefikasna interna organizacija. Kompanija je postala previše birokratizovana, što je usporilo donošenje odluka i inovacije. Zaposleni su se često žalili na nedostatak jasne vizije i lošu komunikaciju između odeljenja.

Godine 2011, Nokia je pokušala da preokrene situaciju partnerstvom sa Microsoftom. Umesto da pređe na Android, Nokia je odlučila da koristi Windows Phone operativni sistem. Ovo se pokazalo kao još jedna velika greška, jer Windows Phone nije uspeo da privuče široku bazu korisnika. Posledično, broj dostupnih aplikacija je bio znatno manji. Do 2013. godine, Nokia je bila prisiljena da proda svoj odeljak za mobilne telefone Microsoftu za 7,2 milijarde dolara, čime je okončana jedna era.

Već 2016. godine brend Nokia ponovo menja vlasnika. Zapravo, tim činom se vraća u Finsku, pošto je brend kupljen od strane kompanije HMD. Upotreba Android operativnog sistema je prisutna od 2018. godine.

Foto: Miodrag Stanković

Android One je program jednostavne implementacije operativnog sistema koji je osmislio Google za proizvođače hardvera koji prave pametne telefone. Android One sa sobom donosi garanciju da je to čvrsta i stabilna verzija Androida koja nije preopterećena drugim aplikacijama i uslugama koje vrlo često dupliraju postojeće mogućnosti umesto donošenja nečeg novog ili revolucionarnog. Model X10 (na slici) je jedan od takvih telefona koji je proizveden sredinom 2021. godine i fabrički je došao sa "čistom" verzijom operativnog sistema Android 11 a svoj životni vek kroz prizmu podržanih sistemskih završava sa operativnim sistemom Android 14.

Suštinski gledano, prva i verovatno najvažnija lekcija iz Nokijinog pada je značaj koji sa sobom donosi prilagodljivost okolnostima na tržištu i praćenje potreba kupaca. Kompanija nije uspela da prepozna značaj i reaguje na promene na tržištu na vreme. Dok su Apple i Google redefinisali industriju uvođenjem pametnih telefona sa intuitivnim softverima i širokim ekosistemom aplikacija, Nokia je ostala zarobljena u svojoj staroj paradigmi fokusiranoj na hardver. Ovo je bila strateška greška koja ju je koštala pozicije lidera. U današnjem poslovnom svetu, gde su promene brze i nepredvidive, fleksibilnost i inovativnost su ključni za opstanak.

Druga ključna lekcija odnosi se na korisničko iskustvo. Nokia se previše oslanjala na tehničke specifikacije svojih uređaja, dok su konkurenti prepoznali značaj softvera i ekosistema. Apple je sa svojim iOS sistemom ponudio integrisano i glatko korisničko iskustvo, dok je Android omogućio otvorenost i prilagodljivost, privlačeći milione korisnika i developera širom sveta. Fokusiranje isključivo na hardver, bez razmatranja potreba korisnika, pokazalo se kao ozbiljna slabost Nokije.

Treća lekcija leži u značaju jasnog liderstva i vizije. Nokia je tokom kritičnih godina patila od nedostatka strateške usmerenosti. Menadžment kompanije nije uspeo da inspiriše zaposlene i da donosi brze, odlučne poteze. Birokratizacija i interne borbe dodatno su oslabile kompaniju, dok su konkurenti brzo prilagodili svoje strategije novim tržišnim trendovima. Uspešne kompanije imaju lidere koji ne samo da prepoznaju promene, već i aktivno usmeravaju organizaciju ka inovacijama i razvoju.

Nakon prodaje odeljka za mobilne telefone, Nokia je odlučila da se fokusira na sektor telekomunikacionih mreža, gde i dalje ima značajno prisustvo. Ova strateška tranzicija omogućila je kompaniji da iskoristi svoje dugogodišnje iskustvo u razvoju mrežnih tehnologija i ponudi rešenja koja su ključna za savremene komunikacione sisteme.

Danas je Nokia jedan od vodećih igrača u razvoju 5G mreža, koje predstavljaju osnovu za sledeću generaciju digitalne povezanosti. Pored toga, kompanija intenzivno radi na razvoju IoT (Internet of Things) tehnologija, koje omogućavaju povezivanje uređaja i unapređuju automatizaciju u raznim industrijama. Iako više nije lider u mobilnoj industriji, Nokia je uspela da se reinventuje, pozicionirajući se kao ključni igrač u tehnološkom svetu i održavajući relevantnost u eri ubrzanog tehnološkog razvoja.

Priča o Nokiji je priča o usponu, dominaciji i padu, ali i o otpornosti i prilagođavanju. Njene greške služe kao upozorenje, ali i kao inspiracija za kompanije koje se suočavaju sa izazovima modernog tržišta. Iako više nije simbol mobilnih telefona, Nokia ostaje važan deo tehnološke istorije i dokaz da i nakon velikih neuspeha postoji šansa za novi početak.

Bonus video: