TRI STUBA POVERENJA U RUDARSKE KOMPANIJE: Stručnost, dobre namere i ispunjena obećanja

Rudarstvo sve više postaje ključna industrija za zelenu budućnost, posebno u Evropi, gde se ubrzano otvaraju novi rudnici kako bi se obezbedile kritične sirovine. Metali poput litijuma, bakra i nikla neophodni su za baterije za električna vozila i čuvanje energije. O značaju ovih sirovina za dalji razvoj najbolje govori to što pojedini rudnici dobijaju status projekta od nacionalnog interesa kako bi se ubrzalo dobijanje dozvola. Pored budućih rudnika litijuma u Portugaliji i Francuskoj, takav status od ovog meseca ima i projekat "Bergbi litijum" u Švedskoj, 200 km severno od Stokholma.

Ipak, i pored velikog napretka tehnologija i sve strožih standarda, sama industrija se suočava sa izazovima kada je u pitanju poverenje javnosti. Dok rudarske kompanije naglašavaju doprinos ekonomiji i zapošljavanju, građani na lokalu često izražavaju zabrinutost zbog mogućih uticaja na životnu sredinu. Kako pomiriti ove interese, imajući u vidu značaj rudarstva za budućnost, bila je jedna od tema "Look Up" konferencije koja je nedavno održana u Beogradu.

DIJALOG S GRAĐANIMA

Među istaknutim govornicima iz sveta bila je i dr Džoslin Frejzer sa kanadskog Univerziteta Britanske Kolumbije, stručnjak za održivost i društvenu odgovornost u rudarskoj industriji. Ona je priznala da ne zna dovoljno o projektu "Jadar" da bi davala konkretne preporuke.

- Ono što mogu da kažem je da živimo u svetu u kom su istina i činjenice često predmet polemike, što samo produbljuje konflikt i otežava približavanje različitih zainteresovanih strana. Aktivno uključivanje građana kroz dijalog i zajedničke inicijative su ključ za izgradnju poverenja i održivo rudarstvo - poručila je dr Frejzer.

Kad je reč o poverenju u rudarske kompanije, kanadska profesorka je objasnila da se ono zasniva se na tri ključna stuba, a to su kompetencija, dobre namere i integritet. Prvi stub podrazumeva primenu savremenih tehnologija i pridržavanje najviših standarda u svim fazama rudarskih operacija. Zajednice očekuju da kompanije pokažu sposobnost minimalnog uticaja na životnu sredinu, dok istovremeno obezbeđuju ekonomske koristi.

Foto: Rio Tinto

Dobre namere se odnose na uverenje zajednice da kompanija radi u njenom najboljem interesu, a ne samo u cilju sopstvene dobiti. Ovo uključuje otvorenu komunikaciju, konsultacije sa lokalnim stanovništvom i uzimanje u obzir njihovih potreba i briga. Na primer, zajednice očekuju da deo prihoda od rudarskih aktivnosti bude uložen u lokalni razvoj, poput izgradnje škola, bolnica ili infrastrukture.

Integritet podrazumeva ispunjavanje obećanja i pridržavanje dogovorenih obaveza. Rudarske kompanije koje jasno definišu svoja obećanja i transparentno izveštavaju o njihovoj realizaciji pokazuju visok nivo integriteta.

ZAJEDNIČKO PRAĆENJE UTICAJA NA PRIRODU

Pored ovih faktora, važnu ulogu igra transparentnost u poslovanju i otvorena komunikacija sa zajednicama. Jedan od najefikasnijih načina za izgradnju poverenja jeste uključivanje lokalnih zajednica u sve aktivnosti, od planiranja do implementacije. To se može postići i kroz takozvani participativni monitoring. Ova vrsta uključivanja građana podrazumeva da članovi lokalne zajednice aktivno učestvuju u praćenju uticaju rudarskih aktivnosti na životnu sredinu.

Foto: Rio Tinto

Sličan model saradnje predviđen je i na projektu "Jadar". Ukoliko rudnik i procesno postrojenje budu izgrađeni, što će biti moguće samo ako studija procene uticaja potvrde njihovu bezbednost po životnu sredinu, planirano je da lokalna zajednica ima aktivnu ulogu u praćenju svih parametara životne sredine tokom rudarenja i prerade. Ovo uključuje kontrolu uticaja na vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet i kulturno nasleđe.

Zajednica bi imala mogućnost da angažuje nezavisne stručnjake koji bi, koristeći savremenu mernu opremu i pridržavajući se međunarodno priznatih metodoloških standarda, vršili detaljno praćenje kvaliteta podzemnih i površinskih voda, kvalitet vazduha i nivoe čestica, praćenje biljnih i životinjskih vrsta, kao i arheoloških i istorijskih lokaliteta u okolini. Troškove nezavisnog monitoringa snosila bi kompanija "Rio Tinto", čime bi se osiguralo transparentno i nepristrasno praćenje.