ŠTA RAZLIKUJE KOSTU KECMANOVIĆA OD DRUGIH MASOVNIH UBICA? Nema GLAVNE osobine, ali OVE su ključne!

Svaki put kada se masovna pucnjava visokog profila dogodi u Americi, ožalošćena i neukrotiva nacija traži odgovore. Ko je bio taj kriminalac i kako je mogao da počini tako grozan i nehuman čin? Isplivaju nekoliko detalja o problematičnom životu pojedinca i onda svi idu dalje.

Pre tri godine, Džilijan Piterson, vanredna profesorka kriminologije na Univerzitetu Hamlin, i Džejms Densli, profesor krivičnog pravosuđa na Univerzitetu Metro Stejt, odlučili su da zauzmu drugačiji pristup ovom fenomenu.

Upravo njihovo istraživanje podstaklo nas je da uporedimo profil tih ubica sa Kostom Kecmanovićem, dečakom koji je 3. maja napravio masakr u osnovnoj školi ''Vladislav Ribnikar'' na Vračaru i tom prilikom usmrtio 9 svojih vršnjaka, a među njima i čuvara škole, Dragana Vlahovića. 

Po mišljenju oba dva profesora, neuspeh da se stekne smislenije razumevanje potkrepljeno dokazima zašto masovne ubice rade to što rade izgledalo je kao izgubljena prilika da se spreči sledeći krvavi pir.

Šta su pokazala istraživanja?

- Čini se da je osnova u traumi u ranom detinjstvu, bilo da je reč o nasilju u porodici, seksualnom napadu, samoubistvu roditelja ili ekstremnom zlostavljanju. To dalje ide prema osećanju očaja, izolaciji, samopreziru, često i u odbačenosti od strane vršnjaka, a zatim postaje prepoznatljiva krizna tačka u kojoj (potencijalne masovne ubice) počinju da se ponašaju drugačije. Ponekad imaju i prethodne pokušaje samoubistva - rekao je Piterson u intervjuu za "Politiko".

Oni su istraživali slučaj18-godišnjaka koji posmatra sva dešavanja u društvu i time se vodi (nasilje na ulicama, na televiziji). Kako su dalje istraživali, kako kažu, to bi moglo biti dovoljno da ga ohrabri da krene tim stopama. Videli su da se ovo dešava i ranije.

To se pretvara u stvarno prepoznatljivu kriznu tačku gde se ispoljavaju drugačije ponašanje. Ponekad se javlja i pokušaj samoubistva.

Slučaj Koste Kecmanovića

Trenutno nema ni indicija, a kamoli dokaza o traumi u ranom detinjstvu, nasilju u porodici, seksualnom napadu, samoubistvu roditelja ili ekstremnom zlostavljanju. Možda u njegovom odrastanju postoji nešto što je zasad skriveno, ali u dosadašnjem toku istrage, koliko je javnosti poznato, još nisu isplivale informacije o tome.

Takođe, zasad nema ni indicija, ni dokaza da je dečak ispoljavao stanje očajanja ili samoprezira. Nije pokušavao samoubistvo, koliko znamo. Niko od svedoka koji su dosad izlazili u javnost sa detaljima priče o dečaku ubici ničim nisu nagovestili ništa od ovoga.

- Masovne ubice proučavaju druge masovne ubice. Oni često pronađu način da se poistovete sa njima, poput čuvene floskule: ''Postoje i drugi ljudi koji se osećaju kao ja'' - rekao je Denzel.

Podudaranje sa profilima masovnog ubice

Ono što se razlikuje od tradicionalnog samoubistva je da se samo-mržnja okreće protiv grupe. Odjednomkrenu da se pitaju, ''Čija je ovo krivica? Da li su krivi moji drugovi iz razreda?'' Mržnja se okreće ka spolja, a tu je i potraga za slavom.

Proučavajući temeljno Kostin slučaj, došli smo do nekih zanimljivih činjenica koje se podudaraju sa gorenavedenim profilima profesorskih istraživanja.

Pre svega, ta spoljašnja mržnja usmerene ka drugima, u ovom slučaju drugovima iz razreda, rezultirala je ''Spiskom za odstrel'', a na spisku su se našli drugovi i drugirice koji su u nečemu bili bolji od njega, te ih više nije želeo u svojoj okolini.

Takođe, nakon počinjenog masakra, nakon što je odveden u psihijatrijsku ustanovu, dečak je postavljao pitanja poput ''Da li je on sad car na društvenim mrežama?'', ali i tražio zanimaciju u vidu video igrica, što se još jednom poklapa sa ovim profilom žrtve koja želi da u društvu bude priznata zbog nečega, kao i to da je gledala nasilje (u igricama, u filmovima). 

BONUS VIDEO