"BILO BI MI LAKŠE DA GA SAHRANIM! NE SPAVAMO, NE JEDEMO!" Misterija nestanka dečaka iz Apatina, porodica jeca u bolovima: To je moj sin, verujte mi znam!

Tri i po meseca su prošla od nestanka braće Antonija i Patrika na obali Dunava u Apatinu, kod Kajak kluba. Dečaci su poslednji put viđeni 29. maja kod obale Dunava, gde su sišli sa svojih bicikala i ušli u vodu. Nakon što je mesec dana potraga bila neuspešna, telo nestalog Patrika (10) pronađeno je stotinak metara nizvodno od Apatina.

- Već tri i po meseca ne znam šta je sa mojim detetom. Bilo bi mi lakše kada bih ga sahranio, tada bih bar imao gde da se isplačem, zapalim sveću ili bar odnesem cveće. Naša agonija ne prestaje. Samo želim da ga donesem kući i znam gde mu je grob. Ne spavamo, ne jedemo, ne funkcionišemo bez njega. Dali smo DNK u Osijeku i bili tamo bar deset puta samo kako bi saznali neku novu informaciju. Međutim, niko ništa ne zna , svaki put kažu zovite nas sutra i tako u krug - priča nesrećan otac.

Porodica je sa tugom sahranila Patrika 26. jula na Donjem groblju u Apatinu. Međutim, za Antonijem (9) se i dalje traga.

U međuvremenu, u blizini Osijeka pronađeno je telo koje bi moglo biti povezano sa ovim slučajem, ali zbog vremena koje je telo provelo u vodi nije ga bilo moguće identifikovati prepoznavanjem. Stoga su nadležni organi Hrvatske uzeli uzorak DNK od roditelja Antonija na analizu, čiji se rezultati i dalje čekaju.

- To je moj sin, verujte mi znam. Lice nisam mogao lepo da vidim, bilo je neprepoznatljivo zato što je telo bilo dugo u vodi. Ali, prepoznao sam po šorcu i donjem vešu koji je nosio taj dan. Jedino što čekamo jeste potvrda DNK analize, ali ja znam da je to moj Antonio - priča kroz suze otac.

Otac Antonija, Zoran M, izražava veliku tugu i očaj zbog neprospavanih noći i neizvesnosti u vezi sa sudbinom svog sina. On apeluje da želi samo da pronađe sina i zna gde mu je grob kako bi mogao da se oprosti na dostojanstven način.

BONUS VIDEO