SVEDOČANSTVO KRVOPROLIĆA! Kako je Pirke likvidiran u bežanijskom klubu i zašto je morao biti ubijen?

Jedna od najzvučnijih rečenica iz filma "Vidimo se u čitulji": "Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani", postala je svedočanstvo krvoprolića koji se dogodio 16. avgusta 1993. godine. Nažalost, samo tri meseca pre nego što je Pavić likvidiran kišom metaka, on je ranjen samo 200 metara dalje od mesta zločina.

Slaviša Pavić, poznatiji kao Pirke, bio je pripadnik "bežanijskog klana" i likvidiran je dok je sedeo u bašti FK "Bežanija" u Bloku 62.

Kobne večeri, ništa nije ukazivalo na tragediju - spojeni stolovi, veselo društvo, živa muzika. Međutim, iznenada su se prišunjali napadači i iz mraka usledio je pravi pakao. Rafali iz "kalašnjikova" prekinuli su mirnu atmosferu, pogađajući ne samo Pirketa već i nekoliko ljudi koji su se tu zatekli.

O ovom krvavom događaju svedočio je i Dragan Nikolić Gagi, koji je bio ranjen u nogu. On je opisao hrabrost Pirketa koji se hrabro suprotstavio napadačima, uzvikujući reči koje su ostale urezane u sećanju mnogih.

- Umesto da se baci na stranu u restoran kroz vrata, on je hrabro ispasao 'magnum 357' i počeo da puca u pravcu napadača, koji su nas mučki napali iz dvorišta škole. Koračao je ka njima i vikao: 'Pičke, jebaću vam mater'! Ja sam se bacio u levu stranu prema ulazu i povukao za sobom pevačicu Snežu Kosturku, koja je ranjena u stomak, a u tom trenutku mi je sedela u krilu - ispričao je Gagi.

Kad se vratio u restoran, Nikolić je video prijatelja kako nepomično leži. Pištolj mu je ispao iz ruku. Okrenuo ga je na stomak i shvatio da ispod leve plećke ima ranu:

- U momentu ubistva Pirke je na ruci imao 'kartije' sat od belog zlata. Taj sat sam mu ja poklonio, a meni ga je na poklon dao pokojni Boris Petkov koji ga je za uspomenu dobio od Đorđa Božovića Giške. Skinuo sam ga sa Pirketove ruke sa namerom da ga dam njegovom bratu Manceu.

Foto: youtube.com

 

Manje je poznato da je Pavić samo tri meseca ranije preživeo pokušaj atentata u Bloku 62, kada je bio u automobilu "reno" sa svojom ekipom. Scena pucnjave bila je nešto što Beograd do tada nije video, ostavljajući očevice u šoku.

Legenda kaže da je Pavić bio spreman na sve i da nije prezao ni od čega. Njegov stav da se nikada ne povuče i hrabrost koju je iskazivao u sukobima doveli su ga do tragičnog kraja. Bio je poznat kao jedan od najluđih u gradu, a njegova smrt ostala je urezana u sećanju mnogih.

- On je bio strah i trepet, a nije znao za strah. Nije bilo šanse da ustukne, da se povuče i taj njegov stav ga je na kraju i koštao glave. Nije previše razmišljao pre nego što bi krenuo na protivnika, bio je jako srčan i ni od koga nije zazirao. Zato su oni koji su ga ubili to uradili na tako brutalan način, nisu imali drugog izbora - izjavio je svojevremeno jedan od njegovih poznanika.

Pirke je bio poznat i po tome što se nije odvajao od svog revolvera "magnum 357" i po svojoj učešću u čuvenoj pucnjavi u hotelu "Mažestik" krajem februara 1990. godine. Bio je deo beogradske podzemne scene devedesetih, a njegova hrabrost i neustrašivost ostale su zapamćene kao deo njegovog nasleđa.

BONUS VIDEO