TATA, KOSTA JE IMAO CRVENE OČI, OČI ĐAVOLA! Potresne reči oca dečaka ranjenog u Ribnikaru: To više nije moje dete!

Suđenje za masakr Koste Kecmanovića, odnosno parnica ranjenog dečaka J. D. nastavljena je danas pred Višim sudom u Beogradu. Svedočili su roditelji dečaka o kobnom 3. maju. Suze su potekle i najtvrđim srcima dok su svedočili roditelji dečaka Nebojša i majka Budimka inače zaposlena u Ribnikaru kao učiteljica. 

- Sin me je zvao u 8.45 da mi kaze da je ranjen. Bio sam na drugom kraju grada i jurio sam ka skoli - ispričao je otac. U nastavku je govorio o agoniji dok je od škole u kojoj su bili policija i hitna, po bolnicama tražio sina.

Onda je ispričao i šta mu je dete reklo za Kostu Kecmanovića.

- U bolnici mi nista nije pričao jer su oko njega bili policija i forenzičari. Kad je izašao posle tri dana mi je rekao: "Tata on je imao crvene oči, oči đavola". Pogodio ga je jednim metkom, a drugi je prošao pored njega ka vratima dok je bežao da izađe i spase se. Preskakao je mrtvu i krvavu decu. Te dve drugarice koje su istrčale za njim je bukvalno povukao - ispričao je Nebojša. 

Otac ranjenog dečaka je svedočio da se njiihov život promenio od masakra u kojem mu je sinu metak prošao kroz butinu.

Dečak retko i šturo govori o masakru, a po svedočenju roditelja i dalje ima izražene posledice i da stalno ide na psihoterapije i pije lekove .

-Trza se i skače na sve. U početku je to bilo nepodnošljivo i strašno. Svaki iznenadni zvuk ga preseče, a u gradskom prevozu se dešava kada se pali i gasi svetlo on se pogubi i zove mene i majku da pita šta da radi. Smirujemo ga, ali to više nije ono dete, detinjstvo mu je uništeno - rekao je Nebojša.

Majka je govorila veoma tiho i bila je strašno potištena i teško je suzbijala emocije.

- Bila sam u školi tog dana, ja radim u toj školi. Učiteljica sam trećeg razreda i ta generacija mog sina mi je poznata jer sam bila učiteljica i njihovoj generaciji - ispričala je uznemirena majka dečaka Budimka Dimitrijević. Ispričala je kako je tog dana saznala za masakr i da joj je dete ranjeno.

- Došao je kolega i otvorio vrata od učionice i rekao izlazite, izlazite, puca se u školi. Izašli smo brzo i  posle nekog vremena prišao mi je sin i rekao: "Mama, ja sam pogođen". Deca su ga opkolila. Videla sam ranu, a sve vreme su stizale informacije o ubijenima i povređenima. Đaci su plakali. Traźila sam starijeg sina, a Jovan je ponavljao da je ranjen. Rekla sam mu :" Dobro je ti si živ, ali nema Mihajla koji je bio osmi razred iste škole". U jednom času se javio i on. Nisam videla kad je Jovana odvezla hitna - rekla je mama.

Parnica će se nastaviti sredinom decembra do kada bi trebalo da bude završeno vestačenje ranjenog dečaka, ali i počinioca stravičnog masakra.

BONUS VIDEO: