KOSTINOG I UROŠEVOG OCA SPAJA OVO! Jeziva stvar povezuje Vladimira Kecmanovića i Radišu Blažića!

Masakre u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Duboni i Malom Orašju povezuje više jezivih sličnosti, osim činjenice da su se odigrali u samo dva dana. U sudskim procesima isplivala je jedna od njih, a to je uloga u ova dva zločina roditelja Koste Kecmanovića i Uroša Blažića i njihova odgovornost i krivica.

Srbija je bila zgrožena kad je 3. maja prošle godine dečak Kosta Kecmanović ubio devetoro učenika i školskog čuvara "Ribnikara", a već sutradan 4. maja Uroš Blažić pobio je devetoro mladih i pokušao da ubije 20 ljudi, od kojih je ranio njih 12 u Duboni i Malom Orašju.

Kosta Kecmanović je masakr počinio očevim pištoljima koji su bili neadekvatno čuvani u stanu. Zbog toga se vodi postupak protiv njegovog oca Vladimira i majke Miljane. Vladimir je sina vodio i u streljanu Partizana da vežba pucanje. Uroš Blažić je krvavi pir počinio automatskom puškom svog oca Radiše, zbog čega su obojica upravo osuđena na po 20 godina robije.

Iz navedenog je jasno da Vladimira Kecmanovića i Radišu Blažića spaja to što su obojica omogućila sinovima pristup oružju, a Kostu je otac čak i učio kako da puca.

PRAVI MOTIV

Psihološkinja Snežana Repac za Srpski telegraf nabrojala je nekoliko podudarnosti ta dva slučaja.

Foto: Republika, Društvene mreže, MUP

- Govorimo o tome da je ono što je zajedničko neprepoznavanje pravog motiva, nepriznavanje motiva i to da su imali u svojim porodicama pristup oružju. Rasli su pored oružja i očigledno su imali priliku da vežbaju i da ga uzimaju, bilo im je dostupno, i sami su rukovali oružjem. Tu prepoznajemo zajedničku krivicu roditelja koji su to dopustili, koji su dozvolili da dete koje je nezrelo, na neki način doživi taj krvožedni zov koji oružje može nekad da proizvede i da ga upotrebi i da to vidi kao rešenje problema ili neki nagon koji se u njima pojavi - objašnjava Repac.

Govoreći o tom nagonu ona kaže može da se pojavi u pubertetu.

- Tada hormoni prelaze u razne svoje varijacije i kada je intenzitet hormona jak, seksualni nagon izuzetno jak. Isto tako, pored toga, može da se pojavi i suprotan nagon, koji može da bude obojen drugačije, rušilački, i da se okrene protiv drugih - tumači Snežana Repac.

OD TOGA NEMA OPORAVKA

Kako kaže naša sagovornica, mi svi prolazimo kroz socijalizaciju svega toga, ali samo oružje nije sredstvo socijalizacije, nego je sredstvo za uništenje.

- Samo držanje oružja u kući može da podstakne taj nagon koji je protiv života i rušilački i uništiteljski - pojašnjava naša sagovornica.

Budući da je i majka i psihološkinja, pitali smo Snežanu Repac šta bi pomislila i kako bi reagovala da je njeno dete stradalo u masakru.

- Nadam se da se to neće desiti, da to nikad više niko neće doživeti. Žao mi je, i patila sam i patiću uvek za svom ovom decom, koja su tako nevina nastradala. Ne može se prevazići takav bol. Šta bih pomislila? Pomislila bih da je ovde već dosta stvari izgubilo kontrolu. Moji bi odgovori bili isključivo moji. Ne mogu da pričam iz ugla struke, ali sigurno da bi to bio neki lični način prevazilaženja ovakvih trauma, ali od toga oporavka nema. Definitivno, ljudi žive s takvim bolom - kaže Snežana Repac.

BONUS VIDEO: