Šta je CENTRIRANJE TRAPA i zašto je važno?!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Veoma je važno je da točkovi budu podešeni onako kako je fabrika predvidela, da bi se auto sigurno, stabilno i predvidljivo ponašao pri skretanju, da bi bio "miran" pri visokim brzinama, da bi se gume ravnomerno trošile...

Kako da znam da je potrebno centrirati trap?

U slučaju nekog od sledećih simptoma:

• gume se neravnomerno troše
• auto vuče u stranu
• volan stoji nakrivo dok vozite pravolinijski
• neobično se ponaša prilikom kočenja, oštrog ubrzavanja ili skretanja
• osećate da je drugačiji otpor ili osećaj na volanu prilikom skretanja

Centriranje trapa je obavezno nakon neke intervencije na vešanju

Ako ste bili kod majstora i menjali npr. silen blokove, kugle, amortizere, opruge, ležaj točka, spone i slično, obavezno nakon toga uradite i centriranje trapa.

Preventivno centriranje

Savetuje se da se centriranje (reglaža, optika) obavlja i preventivno, pošto se vi vremenom nesvesno navikavate na neobično ponašanje vozila ili ne primećujete nepravilno trošenje guma.

Nema univerzalnog odgovora na koliko kilometara to treba obaviti. Na primer – na oko 20.000 km. Generalno, što više vozite po lošem putu, penjete su uz ivičnjake, prelazite preko udarnih rupa i slično, češće bi trebalo preventivno ići na reglažu.

Isto važi i ukoliko ste imali udes, čak i ukoliko je bio veoma blag. I slabiji udarac drugog vozila može da poremeti geometriju vešanja.

Neki savetuju centriranje i kada se stavljaju nove gume ili menjaju zimski/letnji točkovi. Konsultovali smo stručnjake i mišljenja su podeljena – uglavnom, nije obavezno, ali može da bude vrlo korisno.

Koliko traje centriranje trapa?

Zavisi od više faktora.

Kod nekih automobila se centrira samo prednji, a kod nekih oba trapa. U najboljem slučaju računajte na 15-20 minuta, pa do preko pola sata.

Naravno – ovo su samo okvirne procene.

Koliko košta centriranje trapa? Od oko 2.000 din za automobile sa prosečnim dimenzijama točkova od 14/15/16 inča, pa do 3.500 din za one sa 20-icama ili većim. Vlasnici SUV-ova obično plaćaju višu cenu.

Kako ide procedura?

Prvo majstori proveravaju vešanje. Ako nešto nije u redu, centriranje se ne radi – zato što nema svrhe. Moraćete prvo da rešite problem, pa da se vratite na centriranje.

Ukoliko je sve u redu, na točkove se postavljaju tzv. merne glave.

I položaj volana se proverava – ako nije u skladu sa položajem točkova, obavlja se korekcija.

Pomoću kompjutera i mernih glava postavljenih na točkove, majstori vrše podešavanja i postavljaju točkove u položaj koji je propisala fabrika.

Centrirali mi samo prednje točkove, a naplatili punu cenu?!

To je normalno. Kod nekih automobila centrira se samo prednji trap, ali je cena ista kao i za one kojima se centriraju oba trapa.

Obavezno proverite auto nakon centriranja!

Odmah nakon centriranja proverite kako se auto ponaša. Ne sutra ili prekosutra – nego odmah.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Otkrijete li prekosutra da se auto i dalje ponaša kako ne bi trebalo, u servisu mogu da vam odbiju reklamaciju uz obrazloženje da ste u međuvremenu vi svojom vožnjom nešto poremetili.

Na primer, radili ste polukružno okretanje, smotali volan do kraja i pod jakim gasom prešli preko udarne rupe. Ili se pri velikoj brzini popeli uz ivičnjak. Možda ste prekasno uočili ležećeg policajca, počeli snažno da kočite, istovremeno pokušavajući da ga pređete ukoso kako bi se ublažio udarac i tako kočeći prešli preko njega.

Mnogo je scenarija koji mogu da poremete uglove pod kojim točkovi treba da stoje.

Dakle - nađite neku bezbednu površinu (npr. parking) ili put sa slabim saobraćajem, sa što kvalitetnijom i horizontalnijom podlogom. Vozite auto u različitim režimima i pratite kako se ponaša – npr. lagano u „drugoj“, zatim ga pustite da ide u „leru“, itd.

Pritom ne zaboravite na BEZBEDNOST - i na parkingu dok „krstarite“ u leru može neko dete da vam izleti pod točkove dok vi gledate pomera li se volan! Ukoliko to radite na putu, obavezno upalite sva četiri migavca i pratite i retrovizore i saobraćaj koji vam dolazi spreda.

Zatim obavite malo dužu uobičajenu vožnju, takođe u različitim uslovima. Uočite li da bilo šta nije u redu, vratite se u servis.

Inače, nakon obavljenog centriranja trapa obavezno treba da dobijete papir na kojem su podaci po pitanju geometrije (uglova) pre centriranja, posle centriranja i fabrička specifikacija.

Zašto ovoliko naglašavamo da treba proveriti auto nakon centriranja?

Zato što su greške moguće kao i u svakom drugom poslu. Da, tu su kompjuter i savremena oprema, ali možda majstor nije na odgovarajući način proverio vešanje. Možda je neiskusan, umoran, možda mu je nešto promaklo ili je jednostavno „otaljao“ posao.

Zatim je obavio centriranje, ali džaba – problem sa vešanjem poništava sav rad oko centriranja.

A možda je problem u gumama?

Majstor je možda potpuno profesionalno proverio vešanje i obavio centriranje, ali vaše gume prave problem?

Ako ste duže vozili sa necentriranim trapom, gume su se neravnomerno trošile. Ostaje pitanje koliko su se istrošile, koliko neravnomerno (kolika je razlika), koliko sada ta neravnomerno istrošena gazeća površina može da utiče na ponašanje automobila... Nema pravila.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Stoga savetujemo da posetite i vulkanizera pre centriranja trapa. Možda treba balansirati gume ili će vulkanizer na vreme uočiti da je guma oštećena ili iskrivljena.

Centriranje trapova i balansiranje točkova su dve potpuno različite stvari

Iako je većini vozača ovo sasvim očigledno, mnoge može i da zbuni. Centriranje je podešavanje uglova pod kojim točkovi stoje na autu. Balansiranje točkova je nešto potpuno drugo.

To ipak ne znači da ove dve stavke ne mogu da budu povezane, odnosno da izazivaju slične simptome u vožnji. Na primer, izduvana guma, iskrivljena guma (ne felna), oštećena guma i slično takođe može da vas navede da je potrebno centriranje trapa.

Zato savetujemo da pre centriranja proverite gume – pritisak (mada bi trebalo i u servisu prilikom centriranja to da urade), oštećenja, ravnomernost trošenja gazećeg sloja, oštećene felne...

Dobra ideja je i da odete kod vulkanizera koji će proveriti da li je sa točkovima sigurno sve u redu.

Šta ako auto vuče u stranu, a centriranje trapa ne pomaže?

U tom slučaju, razlozi mogu da budu mnogobrojni. Moguće je da postoji neko oštećenje koje majstor prilikom provere jednostavno ne može da otkrije.

Na primer, možda je auto udaren i popravljen tako da je nešto ostalo „ukrivo“, pa bukvalno nema pomoći. Možda je prethodni vlasnik zamenio samo levi ili desni amortizer, oprugu ili neki drugi deo koji se obavezno menja u paru...

Šta sve može da izazove poremećaj geometrije trapa?

Potencijalni uzroci problema su brojni:

• naletanje na udarnu rupu
• često penjanje uz ivičnjak
• udarac o ivičnjak ili suviše brzo penjanje uz njega
• sama vožnja, naročito po lošim putevima, oštra vožnja, posebno po krivinama, naročito uz jako kočenje ili ubrzavanje u samoj krivini (klasična greška vozača koji sebe sebe neosnovano smatraju dobrim vozačima), itd.
• snažno kretanje sa volanom smotanim skoro do kraja
• preletanje preko ležećeg policajca (ili udarne rupe), naročito uz snažno kočenje i motanje volana kako bi se ublažio udar

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Koji uglovi se podešavaju?

Ljudi uglavnom misle da svi točkovi na automobilu treba da budu savršeno paralelni jedni u odnosu na druge, kao i da treba da stoje pod pravim uglom (90 stepeni) u odnosu na podlogu.

Međutim, da bi se automobil u raznim situacijama ponašao stabilno, predvidljivo i upravljivo, fabrički je predviđeno da točkovi budu postavljeni malo „nakrivo“ i to po dve ose. Na primer, točkovi na jednoj osovini nagnuti su jedan ka drugom svojim gornjim i prednjim krajem.

Uglavnom, postoje tri osnovne stavke koje se podešavaju. Nećemo ulaziti u detalje, niti opisivati zašto su ovi uglovi važni, kako utiču na vožnju u različitim situacijama, itd.

Prosečnom vozaču to nije važno. Pritom, ova problematika je mnogo komplikovanija nego što deluje. Od šturih objašnjenja niko neće imati koristi.

Ukoliko vas baš interesuje, moraćete da potražite nešto od ozbiljnijeg materijala na ovu temu, a i YouTube ima mnogo zanimljivih animacija koje objašnjavaju centriranje.