Amerikanci se setili tužne godišnjice i nahvalili Yugo

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U današnjoj vesti vam nećemo pričati o Yugovoj istoriji i zašto je (ne)bitan. Veliki broj takvih informacija smo izneli u priči o njegovoj američkoj avanturi i to u dva dela. Danas ćemo posvetiti pažnju vesti koju je priredio novinar Miltona Stern, i koju je objavio na uglednom američkom sajtu Hemmings. U toj vesti, on je zapravo ishvalio našeg mališana. Rekli bismo ironično, pošto je Car & Driver pre svega nekoliko meseci ponovo proglasio Yugo za najgori automobil koji se ikada prodavao “preko bare”.

U većinem delu svoje priče, Stern iznosi činjenice o istoriji našeg automobila, i kako je debitovao 1985. godine pod sloganom da se “stara ideja ponovo rodila”, tako što je bio reklamiran pored Forda Modela T i Volkswagena “Bube”.

S početnom cenom od 3.990 dolara (oko 9.650 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca) Yugo je bio ubedljivo najjeftiniji automobil u Americi i u narednih sedam godina je pronašao oko 140.000 kupaca. Većina medija će kritikovati zastarelu mehaniku i nizak kvalitet materijala, ali je Stern odlučio da se koncentriše na pozitivne osobine Yuga.

Posebno napominje da je naš mališan bio žrtva perioda u kom se pojavio, i da je daleko od najgoreg automobila ikada proizvedenog. On se dalje fokusira na poređenje s ostalim jeftinim automobilima u istoriji, gde svakako spadaju Model T i “Buba”. Naime, oba su imala veliku pažnju i stekli kultni status zato što su se pojavili u krizna vremena, onda kada je publika tražila takve četvorotočkaše.

S druge strane, Yugo je stigao u Ameriku u vreme kada je privreda bila na visokom nivou, a benzin jeftiniji od vode. Dovoljno je videti da su u to vreme debitovali, ne samo prvi japanski premijum brendovi, kao što su Acura, Lexus i Infiniti, već i neki drugi sportski kultni modeli poput Honde NSX i Mazde Miate. U prevodu na neki jednostavniji jezik, “Jenkiji” su imali mnogo dolara da troše, i jeftini gradski automobil se nije uklapao u takvu strategiju. Potrebno je spomenuti da je za sledeći najpristupačniji automobil na listi, Hyundai Excel, bilo potrebno izdvojiti 4.995 dolara (današnjih 11.860 dolara).

Yugo je omogućio mnogim studentima i kupcima sa skromnim budžetom da poseduju novi automobil, što u protivnom ne bi bilo moguće. Stern napominje da svrha Yuga nikada nije bila da vas služi večno, kao neka Toyota i Honda već da vas što jeftinije preveze na željenu destinaciju dok ga ne otplatite, a onda da ga zamenite novim modelom.

Iako je bio izuzetno lošeg kvaliteta po pitanju plastike u enterijeru, na mehaniku se malo ko žalio. Standardni 1,1-litarski benzinac je razvijao 55 konjskih snaga i ubrzavao iz mirovanja do 80 km/h za solidnih 10,6 sekundi. Zašto baš 80 km/h, a ne standardnih 100 km/h?

Pa, Zastava je zaključila da u navedeno vreme, nije bilo niti jednog autoputa u Americi na kom je bilo dozvoljeno voziti brže od 80 km/h, pa tako vlasnicima ne bi trebalo biti bitno koliko je potrebno da se dostigne viša brzina.

Tako da na kraju dana, lako je kritikovati model iz Kragujevca za sve neuspehe, ali sama pojava na američkom automobilskom tržištu je uspeh za sebe. Yugo i dalje čuva “rekord” po trećem najboljem prodajnom rezultatu u svojoj debitantskoj godini, ispred današnjih giganata kao što su Toyota i Volkswagen. Pride, njegove današnje cene kao polovnjaka nadmašuju većinu, u svoje vreme značajno skupljih konkurentskih takmaca.

Nažalost za Yugo, nedostajala je samo jedna naftna ili ekonomska “preko bare” da našeg mališana stavi u još veći centar pažnje,