DA LI JE UZGAJANI LOSOS NAJTOKSIČNIJA HRANA NA PLANETI? Istraživanje tvrdi da "domaća" varijanta ove ribe NIJE NI BLIZU divljoj po hranljivosti!

Foto: pixabay.com

Zdravstveni stručnjaci smatraju losos čudesnom hranom zbog svoje nutritivne vrednosti. Divlji losos prepun je hranljivih materija kao što su omega-3 masne kiseline, proteini, vitamin D, B12, selen, niacin, B6, magnezijum itd. Osim toga, praktično nema ugljenih hidrata. To sve čini lososa idealnom hranom za smanjenje rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa, artritisa, moždanog udara, kognitivnih problema poput Alchajmerove bolesti i nekih vrsta raka. Možda čak pomaže i u borbi protiv depresije.

Međutim, zbog apetita čovečanstva za rast i modernizaciju, prevideli smo potrebe lososa i drugih vodenih životinja. Populacija lososa, posebno u regionima poput Japana, Kalifornije, Oregona, Vašingtona i jugoistočne Rusije, stalno se smanjivala tokom godina jer putevi, infrastruktura i ispunjena močvarna područja uništavaju ili im oduzimaju stanište. U područjima poput severoistočne Rusije, Britanske Kolumbije i Aljaske, lososa ima u izobilju. Međutim, njihovo stanovništvo i dalje pati od prevelike žetve. Da bi zadovoljile tržišnu potražnju za lososom, preduzeća su počela da ga uzgajaju.

Nedavno su stručnjaci počeli da govore da uzgojeni losos nije toliko nutritivno vredan kao njegov divlji pandan. Tokom snimanja dokumentarnog filma "Fillet-Oh-Fish" autora Nikolasa Danijelsa, otkriveno je da farme lososa u norveškim fjordovima sadrže oko 50 stopa otpada, koji uključuje bakterije, pesticide i lekove. Zbog intenzivnog uzgoja i globalnog zagađenja, meso ribe koju jedemo pretvorilo se u "smrtonosni hemijski koktel", prema producentima dokumentarca. Dr. Džozef Merkola se složio s tim mišljenjem, rekavši:

- Današnje ribarstvo suočeno je sa nizom ozbiljnih problema, od prelovljavanja do hemijskog zagađenja i genetskih mutacija zbog toksične izloženosti.

S obzirom da norveške farme rade na otvorenom moru i trpaju gotovo dva miliona riba u skučene prostore, njihove operacije su takođe doprinijele zagađenju i širenju bolesti u moru. Nil Frejzer, stručnjak za proučavanje Zemlje i biologije mora sa Univerziteta na Havajima u Manoi, rekao je da farme lososa uništavaju mladunče divljeg lososa tokom migracije jer morske vaške i virusi sa farme mogu zaraziti divlje losose.

Određivanje toksičnosti uzgajanog lososa

Kurt Odekalv, ekološki aktivista iz Norveške, smatra da je uzgoj lososa loš po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tvrdnje uvaženog aktiviste podržao je Džerom Razin, toksikolog koji je testirao brojne prehrambene proizvode na norveškom tržištu i otkrio da uzgojeni losos sadrži najveću količinu toksina. U stvari, otkriveno je da su pet puta toksičniji od drugih testiranih proizvoda.

Ali neki stručnjaci se ne slažu da je populacija uzgojenog lososa toksična. CSIRO je sproveo nezavisnu analizu uzgojenog Tasmanijskog atlantskog lososa i otkrio da je to najbolji izvor dobrih ulja za australijske potrošače. Takođe je dodato da farme koriste najbolju praksu i koriste održivu ishranu za uzgoj tasmanijskog atlantskog lososa.

Mo Salman, stručnjak sa Državnog univerziteta u Koloradu za veterinarske nauke i epidemiologiju, slaže se s tim i izjavljuje da bi opsežne prakse uzgoja u vodi trebale uzeti u obzir ekološke i druge biološke faktore kako bi se izbjegli negativni uticaji. Možda je loša praksa nekih vodenih farmi ta koja čini losos iz uzgoja otrovnim, prenosi Nspirement.