SVAKA ČAST: Holandija nema pse lutalice, a evo kakva je stuacija u Srbiji

Foto: Photo by Evan Clark on Unsplash

Blago zemlji koja brine o svim životinjama

Program CNRV odobrava i Svetska agencija za zaštitu životinja, a brine se o sakupljanju životinja s ulice, njihovom kastriranju i vakcinisanju.

Uveden je porez, kastracija je postala besplatna, a nekoliko dana godišnje Holanđanima je omogućeno i da besplatno ljubimce odvedu kod veterinara na pregled i vakcinisanje.

PAPRENE KAZNE

Odluku o plaćanju poreza inače donosi svaka opština posebno, a iznos raste s brojem pasa koje vlasnici drže. Takođe, porez na kupovinu životinja mnoge je odvratio od ideje za kupovinu, pa su po ljubimca otišli u skloništa za napuštene životinje. Pas se inače mora registrovati, a ako vlasnik to ne učini roku od 14 dana do tri meseca, na kućnu adresu stiže kazna. Zanimljivo je i da postoje opštine u kojima se obilaskom od vrata do vrata redovno proverava da li je sve po pravilima. Prosečan iznos poreza godišnje za držanje jednog psa u Holandiji iznosi 74 evra, a najviši je u Groningenu 124,8 evra.

Uz nacionalni program i uvođenje poreza, formirana je i posebna životinjska policija kojoj je zadatak da nadzire napuštanje pasa, što se u Holandiji smatra zločinom za koji je određena rigorozna kazna - možete da završite u zatvoru do tri godine i platite vrtoglavih 19.500 evra.

Foto: Promo

BUDIMIR GRUBIĆ: Oni su to rešili edukacijom, koja je trajala duže od 35 godina. I mi podučavamo ljude

Komentarišući koliko je po tom pitanju Srbija daleko od Holandije, direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić ističe da su Belgija, Luksemburg i Holandija, koje su najviše odmakle, ovaj problem rešile edukacijom.

- Oni su to radili više od 35 godina. I mi uveliko radimo edukaciju. Sterilizacija, čipovanje, vakcinacija, borba protiv neodgovornog vlasništva... Svi gradski psi su sterilisani. Mi se više ne borimo protiv pasa lutalica, oni trenutno ne postoje - konstatuje Grubić i dodaje da je Beograd dosta napredovao kad je reč o napuštenim životinjama, ali i da sarađuju sa ostalim gradovima i opštinama u Srbiji. On je podsetio i na nacionalni program za rešavanja problema napuštenih pasa i istakao da se već i postupa po njemu.

Najveći problem, po Grubiću, predstavljaju neodgovorni vlasnici, koji ne čipuju i ne vakcinišu ljubimce. Kao primer je naveo da samo u Beogradu ima 150.000-200.000 vlasničkih pasa, a da je svega oko 30.000 čipovano, što znači da bilo ko od tih vlasnika može da izbaci psa, a da nadležni to ne mogu da otkriju.

NEODGOVORNI VLASNICI

S druge strane, aktivistkinja Snežana Obradović, koja se bavi udomljavanjem i brigom o napuštenim životinjama, tvrdi da smo mi daleko od Holandije jer sistemski ne radimo ništa da bi se uslovi za životinje u našoj državi poboljšali.

- Koren problema su neodgovorni vlasnici, zbog kojih je položaj životinja doveden u pitanje, kao i zakon o njihovoj dobrobiti. Mi kao država ništa značajno nismo uradili da bismo zaštitili napuštene životinje. Takođe, sa Holandijom se ne možemo uporediti jer naš narod nije dovoljno edukovan kada je zaštita životinja i životne sredine u pitanju. Jedna od glavnih stavki sistemskog rešavanja problema bi trebala biti i edukacija građana, počev od dece - istakla je ona i otkrila da su problem i ljudi koji se lažno predstavljaju kao zaštitnici životinja.

Foto: Privatna arhiva

Snežana Obradović

- Na moju veliku žalost, oko životinja se okupilo mnogo loših ljudi, onih koji parazitiraju i traže laku zaradu. Zaštitari se svađaju isključivo zbog interesa. Ukoliko primetite da je neko ko se bavi zbrinjavanjem životinja iz ljubavi u stanju da bude loš ili ima animozitet prema drugoj osobi koja takođe zbrinjava životinje, onda treba da vam bude jasno da tu ima svega, samo je  ljubavi najmanje. U tom slučaju ljubomora, zavist, novčani interesi preovledaju - priča Snežana koja smatra da svako od nas može da pomogne. 

- Borba prsa u prsa sa ljudima koji im čine loše ništa dobro doneti neće, već će stvoriti još veću pometnju. Negativnom emocijom na negativnu situaciju nećete dobiti ništa što je pozitivno. Dakle, neophodno je da država uvede oštrije kazne i kontrole za neodgovorne vlasnike, kao i obavezne veterinarske izveštaje bar jednom godišnje o stanju životinje, vakcinaciji, sterilizaciji, kastraciji, čipovanju - kaže Snežana.

Da je i nama besplatna kastracija

Da su Holanđani sjajno rešili problem napuštenih životinja, slaže se i Marija Maraja iz Udruženja za udomljavanje životinja Ventura.

- Kada bi naša država omogućila besplatne kastracije i sterilizacije, stanje bi bilo mnogo bolje. Potrebna je i edukacija... Objasniti narodu da je nekontrolisano razmnožavanje koren problema napuštenih životinja, strogo kažnjavanje kotitelja koji na divlje prodaju razne rase pasa ili vlasnike koji ne kastriraju životinje - poručuje Marija. S druge strane, ističe ona, trebalo bi podržati odgajivače koji bi uredno plaćali porez za svaku prodatu životinju, a potrebno je i veće angažovanje oko udomljavanja, kao i edukacija udomitelja. Ona objašnjava i njeno viđenje suštine našeg problema:

Foto: Privatna arhiva

Marija Maraya

 - Problem nastaje oko sistema kojim se većina zaštitara služi. Lično imam veliki problem sa onima koji ne shvataju da je sklanjanje pasa sa ulice u pansion prelazak sa kuku na lele... To su logori za pse koji nisu ništa bolji od šinteraja! Mnogi zaštitari sklone psa sa ulice i tu prestaje sva njihiva borba i nemaju fokus na udomljavaju, već svakog meseca samo traže novac za tekuće troškove... Psi ostaju godinama u pansionu, retko se oglašavaju i deluju zaboravljeno... Postaju teret i obaveza, a ne spasen život.
Za mene je spasen život ako se životinja zbrine, leči, oporavi, a onda udomi i ima svoje ljude, svoju porodicu koja se odgovorno stara o udomljenoj životinji. Mnogi kao spasavaju životinje, ali sa nepotpunim planom, pa često viđamo užasne scene iz pansiona u kojima se psi međusobno povređuju. Zatim, postoji problem zloupotrebe novca baš oko tih pansiona. Neki pansione plaćaju npr. 30€, a po društvenim mrežama traže po 70€ po psu. Dovoljno je da imaju 4-5 pasa u pansionu, a ta razlika im dođe kao mesečna plata od koje žive... DAKLE INTERES, a ne ljubav. Takvi ljudi sebe nazivaju zastitarima i sa takvim ljudima veoma cesto ulazim u raspravu - otkriva Marija i naglašava da svako kao pojedinac može da zbrine životinju na koju lično naiđe bez oslanjanja na druge ljude, ili da bar nahrani napuštenu životinju.

- Udruženja već dugo ne daju adekvatne rezultate zato što nisu imali konstruktivan plan kojim bi rešili probleme napuštenih životinja, mnoga udruženja su se raspala zato što se izgubio fokus sa životinja. Zato ja radim sve kao pojedinac i smatram da radim sve ono što može svako. Kada bi se svaka druga osoba u narednih par meseci odrekla svoje zone komfora i zbrinula životinju sa ulice, napuštenih životinja više ne bi bilo - sigurna je Marija.