Trik kojim možete da proverite da li vas pas čuje

Foto: youtube.com/Kritter Klub

Foto: Ilustracija

Svakom ko ima psa u kući je poznato kako dobro čuje kada mu se sipa hrana u činiju i kroz zatvorena kuhinjska vrata, pa je odmah na nogama.

Ali isto tako, poznato nam je kako neće da čuje naše uporno dozivanje DOĐI OVAMO, kada se nalazimo u parku. Isto tako, pas može čvrsto da spava i hrče pored upaljenog televizora ili stereo uređaja, ali dobro čuje komšijskog psa kada se šunja pored ograde. 

Pseće uši su kompleksan i osetljiv čulni organ. Čovek može da primi do 20.000 vibracija u sekundi, a pas tri puta više. Posebno visoki tonovi nisu nikakav problem za psa čak i na području ultrazvuka. Zato psi dobro čuju i pseću zviždaljku koju mi skoro da i ne čujemo. LJudi bolje čuju dublje tonove, ali ipak nam je nedostižno čulo sluha jednog psa.

Oni sve čuju pre nas i više od nas. Uši su im pokretljive. Sa četiri spoljašnje grupe mišića (to znači oko 16 pojedinačnih mišića), pas može da pokreće svoje uši po potrebi. Usmerava ih prema izvoru zvuka kao tanjir satelita. Tako precizno lokalizuje zvuk.

Nama svako zatvaranje vrata automobila zvuči jednako, ali pas će odmah prepoznati auto svog vlasnika. Isto tako odmah repoznaje korake poznate osobe, trči i raduje se, pre nego što mi primetimo da neko dolazi. Pas može još nešto da učini pomoću svojih pokretnih ušiju. Nešto suprotno.On može da se isključi ako to želi – bar u većini slučajeva. Blokira buku koja mu smeta tako što okrene uši od nje. To dobro funkcioniše posebno kada su u pitanju uobičajeni zvuči kao TV ili usisivač. Ali to ne znači da buka nije neugodna psu. Nije sasvim tačna tvrdnja da zbog navedenih sposobnosti pas reaguje na buku manje stresno od čoveka. Baš zato što bolje čuje, buka mu više smeta.

Zato ne treba pse izlagati prevelikoj buci i galami. Psi sa uspravnim ušima imaju manju prednost od onih sa visećim, preklopljenim ušima. Uspravne uši su pokretljivije, tako ovi psi levkast oblik svojih ušiju optimalno koriste za osluškivanje, a time i za okretanje nasuprot neželjenim zvucima.

Uši su i sedište organa za ravnotežu. On se nalazi u tzv. lavirintu (koštanom i kožnom) unutrašnjeg uha. Samo slušanje funkcioniše na sledeći način: zvučni talasi nekog šuma izazivaju vibracije bubne opne, sprovode se dalje i pojačavaju preko slušnih koščica. Na kraju dospevaju u tzv. puž unutrašnjeg uha. Tamo se nalaze dlačice koje su nadležne za konačno vrednovanje različitih pristiglih tonova npr. viših tonova koji dođu u vrh puža. Uho psa je ipak fascinantna tvorevina, jer može da čuje samo ono što želi.