Zašto nam godišnji odmori vremenom deluju sve kraći?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Čini li vam se da su leta na moru trajala poput večnosti a danas putovanja prođu u trenu – niste jedini. Naučnici sa američkog univerziteta Duke imaju novo objašnjenje toga zašto su ti beskrajni dani detinjstva trajali duže nego sada. Prema njihovoj teoriji, prividna vremenska razlika može se pripisati sve sporijoj brzini kojom se slike dobijaju i obrađuju u ljudskom mozgu dok telo stari.

Ljudi su često zadivljeni koliko se sećaju detalja iz mladih dana. Ali ne radi se o tome da su njihova iskustva bila mnogo dublja ili smislenija, nego ih je mozak brže obrađivao, otkrivaju stručnjaci.

Kako stare, mreže živaca i neurona postaju sve složenije pa su veze za prenošenje signala duže. Kako putevi stare, postaju sve otporniji na protok električnih signala, a to utiče na brzinu kojom se pojavljuju nove mentalne slike.

Kao primer stručnjaci navode podatak kako se dečje oči kreću brže u poređenju sa odraslima jer deca brže obrađuju mentalne slike pa brže skladište više informacija. Budući da stariji ljudi gledaju manje novih slika u jednakoj količini stvarnog vremena, čini se da im vreme prolazi brže.

Ljudski um oseća promenu vremena u skladu sa tim kako se mentalne slike menjaju. Sadašnjost se razlikuje od prošlosti jer se menja percepcija, a ne zato što je nekome zazvonio alarm. Kad smo bili deca, činilo se da dani traju duže jer mladi um prima više slika tokom jednog dana nego isti um u starosti, zaključuju naučnici.