KONCENTRIŠITE SE BEZ PROBLEMA: Radite OVO kako biste poboljšali rad mozga

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kada je telo redovno fizički aktivno, ne samo da ima brz metabolizam već se na taj način mozgu obezbeđuju dovoljne količine kiseonika, koji je glavna stavka za bolju koncentraciju. Takođe, neophodan je i kvalitetan san da bi telo uspelo da se regeneriše.

NOTE ZA BOLJE UČENJE

Muzika dokazano stimuliše rad mozga, međutim, neće svaka vrsta muzike uticati na bolju koncentraciju. Stručnjaci često kažu da to treba da bude klasična muzika (preporučuju Mocartova dela kada imate nešto važno da učite i zapamtite). Dobra je i muzika alfa talasa, ritmični zvuci iz prirode ili neki lagani instrumental.

Ipak, na dobru koncentraciju i pamćenje podjednako dobro može uticati i rokenrol, džez ili neka druga vrsta muzike, u zavisnosti od toga šta volite da slušate. Bitno je samo da muzika koju pustite ne bude nešto što će vas ometati (ako vas tera na igru i ples).

Čaj za bolje pamćenje Ne samo da tanin i kofein trenutno poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, kao i budnost, već antioksidanti i druge korisne supstance iz čajeva dugoročno pomažu rad centralnog nervnog sistema. Za koncentraciju i pamćenje odličan je zeleni čaj, čaj od ginko bilobe, ruzmarina, žen-šena, čaj od gotu kole itd.

BOROVNICE I SPANAĆ

Zdrava ishrana je ključna za zdrav organizam i normalnu moždanu funkciju, pa je ovo možda najlakši način kako da poboljšate koncentraciju i pamćenje. Hrana treba da sadrži mnoštvo vitamina, minerale poput magnezijuma i cinka, folnu kiselinu i amino kiseline, kao i omega-3 masti. Tačnije, jedite borovnice, avokado, koštunjavo voće (orasi, lešnici, kikiriki itd.), lan (seme ili ulje), masnu ribu (losos, sardine, pastrmka itd.), zeleno povrće (pre svega spanać, zelena salata i sve ostalo lišće), crnu čokoladu i pijte dosta vode.

Vežbe za koncentraciju MEDITACIJA Suština meditacije je da probate da ispraznite misli, a koncentracija je njen veliki deo. Morate se koncentrisati na disanje i aktivno se truditi da ne mislite ni o čemu. Ovo je višestruko dobro za vaš mozak jer tokom meditacije delimično obavljate ono što mozak svakako radi dok spavate. FOKUS Fokusirajte pogled na jednu stvar i koncentrišite se da što duže izdržite u tom položaju. Najbolje je da to budu prsti ispružene ruke ili predmet koji ćete držati u ispruženoj ruci. Onda kada uspete da ne skrećete pogled i da vam se ruke ne tresu, možete se vratiti svojim radnim aktivnostima. STISKANJE PESNICA Dok sedite, stavite ruke na sto i stiskajte i opuštajte pesnice. Bitno je da ta aktivnost ne bude mehanička, već da vas podstiče da se na nju koncentrišete. Možete naizmenično savijati palčeve unutra i van pesnice ili menjati smer u kojem zatvarate pesnice (od palca prema malom prstu ili obratno). IGRA PAMĆENJA Na primer, zapamtite redosled boja knjiga na polici ili naslove, ili bilo kojih drugih predmeta oko vas, i pokušajte da ih ponovite na svakih 10 minuta. A možete i da skinete aplikaciju igre pamćenja na telefon. ASOCIJACIJA Potrudite se da ono što treba da zapamtite povežete sa stvarima iz života, tj. da osmislite sebi asocijacije. Postoje različite vežbe koje se sastoje od toga da, na primer, osmislite pesmu ili priču sa stvarima koje treba upamtiti, kako bi vam kasnije bilo lakše da ih se setite. BUDITE PRISUTNI Najbitnija vežba, ipak, dolazi nam iz zen-učenja. Prema zenu, neophodno je da se aktivno trudite da budete prisutni u svakom trenutku. To znači da treba da podstičete sebe da obraćate pažnju na stvari oko vas, naročito na sitnice i onda kada se uhvatite da ste odlutali.